Pregled lekara ne možemo zameniti Guglom. Bilo kakvo uzimanje lekova putem interneta, uključujući suplemente i biljne preparate najviše me zabrinjava, a to je i zakonom zabranjeno, izjavio je za RTS klinički farmakolog, profesor Janko Samardžić. Ističe da treba da čitamo isključivo sajtove koje je odobrilo Ministarstvo zdravlja.
Svako od nas je makar jednom potražio savet lekara, ali na Guglu. Ima i onih kojima je Gugl sve: konsultuju ga i za prevenciju, dijagnostiku i lečenje.
Profesor Janko Samardžić, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao je da Gugl nije dobar lekar, te da je pregled lekara nezamenljiv.
-Kada unesemo simptome, obično na Guglu izađu najčitaniji tekstovi, koji najčešće nemaju veze sa našom simptomatologijom. Pregled lekara je nezamenljiv, moramo klinički proceniti pacijenta. Objektivni pregled ne možemo zameniti ili obaviti putem Gugla. Treća stvar je terapijska, što me najviše zabrinjava: bilo kakvo uzimanje lekova preporučenih na internetu, uključujući suplemente, biljne preparate, jeste i zakonom zabranjeno – objašnjava Samardžić.
Dodaje da se pacijenti javljaju sa već „jednim ugroženim mentalnim statusom jer već dobiju najgori mogući scenario na Guglu“.
Njegov savet je da koristimo isključivo sajtove koje je odobrilo Ministarstvo zdravlja, poput Batutovog sajta, Agencije za lekove i medicinska sredstva, sajta e-Zdravlje.
-Sve drugo nas, vrlo često, vodi u pogrešnom smeru – upozorava Samardžić.
Govoreći o sajberhondriji, oboljenju koje je prouzrokovano preteranom pretragom zdravstvenih sajtova, gost Dnevnika ističe da je to „novi dijagnostički entitet“, te da prepoznaju takve pacijente.
Na pitanje koliko su ljudi sami sebi prepisivali terapiju u vreme pandemije kada nisu mogli da dođu do lekara, Samardžić kaže da je, prema analizama koje su sprovedene na Medicinskom fakultetu, došlo do neracionalne primene lekova.
-Kada su antibiotici u pitanju, tu se sprovodi intenzivna kampanja. Mislim da je prepisivanje antibiotika pod kontrolom. Drugi segment su lekovi za smirenje, oni su i dalje problem. U vreme pandemije, u prvoj godini, 2020. imali smo drastično povećanje, u 2021. godini nešto manje. U proseku to je povećanje od 25 odsto, a već smo pre pandemije imali veliki indeks potrošnje – kaže Samardžić.
Ističe da su mentalno najugroženije osobe koje su imale teško stanje kovida, koje su izgubili člana porodice ili posao.
Poruka kliničkog farmakologa, profesora Janka Samardžića, da se obratimo lekaru za svaki savet, te da ni dodatno objašnjenje ne treba tražiti na takozvanom dr Guglu.
rts.rs/nsuzivo.rs
