Izložba o Ivanu Aleksejeviču Bunjinu u Biblioteci Matice srpske

       

Povodom obeležavanja 150 godina od rođenja Ivana Aleksejeviča Bunjina (1870–1953) Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor dela Ivana Aleksejeviča Bunjina i literature o njemu, može se pogledati od 9. januara 2020. godine, u javnom katalogu Biblioteke.

Autor izložbe je Nenad Stanojević, urednik Selimir Radulović. Elektronski katalog izložbe dostupan je na veb-sajtu www.bms.rs.

Ivan Aleksejevič Bunjin, ruski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1933. godine, rođen je u Voronježu na Donu 10/22. oktobra 1870. godine. Potekao je iz stare i osiromašene plemićke porodice koja je kroz vekove kao mala vlastela služila Rusiji. Mladost je proveo na porodičnom imanju u Orlovskoj guberniji, u istim onim predelima koje je opisao Turgenjev.

U časopisu “Rodinaˮ objavio je svoje prve stihove, a prve pesničke nagrade dobija 1903. i 1909. godine, za zbirku pesama Listopad, prevod Pesme o Hijavati Longfeloa i prevod Bajronovih dela Misterija Kain, Manfred i Nebo i zemlja. Takođe, godine 1909. izabran je za počasnog člana Ruske imperatorske akademije nauka. Kao strastveni putnik, od 1909. do 1911. putuje po zemljama Mediterana i Bliskog istoka, sve do Cejlona, što će uticati i na njegovo pisanje.

Nakon Oktobarske revolucije i po dolasku boljševika na vlast, Bunjin 1920. godine napušta Rusiju, iz Odese odlazi u Konstantinopolj, da bi preko Sofije i Beograda nastavio svoj put ka Francuskoj, u kojoj će ostati sve do smrti. Umro je u nemaštini, 8. novembra 1953. godine, u Parizu, a sahranjen je na groblju Sen Ženevjev de Boa, na komadu „svete ruske zemljeˮ, među plejadom znamenitih ličnosti.

Glavna dela Ivana Aleksejeviča Bunjina su: Listopad (1901), Selo (1910), Suhodol (1912), Gospodin iz San Franciska (1915), Mitjina ljubav (1925), Sunčanica (1927), Gramatika ljubavi (1929), Život Arsenjeva (1930), Prokleti dani (1935), Tolstojevo oslobađanje (1937), Uspomene (1950), O Čehovu (1955).

Autor: nsuzivo.rs/Muzej vojvodine

Komentari: