KADA UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU MOŽE BITI OSPOREN? Ovo mnogi ne znaju, A BAŠ JE VAŽNO!

“Primalac izdržavanja se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje da na davaoca izdržavanja nakon smrti u svojinu prenese tačno određene stvari ili druga prava. Primera radi, nije moguće u ugovoru navesti da primalac izdržavanja davaocu ostavlja sve nepokretnosti koje poseduje ili sav novac. Ali je moguće navesti tačno određeni stan, kuću, plac (navođenjem svih identifikacionih podataka nepokretnosti) ili tačno određenu sumu novca, koja se nalazi na tačno određenom računu i slično”, objašnjava advokat Aleksa Sovtić.

Dodatno ovim ugovorom mogu biti obuhvaćene samo one stvari ili prava koja postoje u trenutku zaključenja ugovora, a ne i buduće stvari.

Sagovornik naglašava da se ugovor zaključuje u formi javnobeležničke potvrđene isprave i da imovina obuhvaćena ovim ugovorom ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja, o čemu je javni beležnik dužan da upozori ugovorne strane pre zaključenja ugovora. Dakle, stvari, nepokretnosti, odnosno prava precizirana u ovom ugovoru ne čine zaostavštinu, i naslednici primaoca izdržavanja na njima ne polažu nikakva prava.

Davalac izdržavanja sa druge strane preuzima obavezu na sebe da se brine o primaocu izdržavanja do kraja njegovog života, da ga izdržava i da ga posle smrti sahrani – pri čemu okolnost koliko će primalac izdržavanja biti u životu mora da bude neizvesna.

Kada nastupi smrt, činjenica da davalac izdržavanja nije imao troškove koji bi mogli biti u srazmeri sa onim dobrima koje je stekao, ne utiču na punovažnost ovog ugovora.

Raskid ugovora

Advokat Aleksa Sovtić ističe da je pre svega potrebno napraviti razliku između raskida ugovora koji je punovažno zaključen od slučajeva kada je ugovor rušljiv ili kada je ništavan.

Kao i svaki ugovor, on se može raskinuti u svako doba uz sporazum obe ugovorne strane pod uslovom da nije u potpunosti izvršen.

“Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti raskinut i jednostrano na zahtev jedne od ugovornih strana. Na primer, ako su se međusobni odnosi između primaoca i davaoca izdržavanja poremetili do te mere da su postali nepodnošljivi. U ovom slučaju jedna ugovorna strana može da se obrati sudu i da traži raskid ugovora. Ukoliko dođe do toga, primalac je dužan da davaocu pruži adekvatnu naknadu za sva primljena davanja i usluge”, navodi Sovtić.

Šta se sve po Zakonu smatra izdržavanjem?

Izdržavanje obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće, obuće, negu u bolesti i starosti. Takođe, u tu kategoriju ulaze i troškovi lečenja, kao i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.

Naš sagovornik objašnjava da se ugovor može raskinuti i u slučaju da su se okolnosti toliko promenile da je pružanje izdržavanja postalo znatno otežano. U ovom slučaju takođe sud raskida ugovor na zahtev jedne ili druge ugovorne strane. To se dešava, na primer, ako davalac izdržavanja ostane bez posla, pa ne može više finansijski da pomaže i izdržava primaoca izdržavanja, ili se odseli iz zemlje pa više nije u mogućnosti da se stara o primaocu.

Ugovor o doživotnom izdržavanju raskida se i u slučaju da davaoc izdržavanja umre pre primaoca izdržavanja, a njegov bračni drug ili potomci ne žele da prihvate obavezu izdržavanja.

“Ukoliko potomci ili bračni drug davaoca izdržavanja traže raskid po ovom osnovu, onda oni nemaju pravo da traže naknadu za ranije dato izdržavanje. Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slučaju da potomci odnosno bračni partner preminulog davaoca izdržavanja nisu u mogućnosti da nastave sa obavezom izdržavanja – kada bi mogli da imaju pravo na naknadu za ranije dato izdržavanje”, naglašava Sovtić.

On dodaje da posebnu pažnju treba obratiti na slučajeve ništavosti ovog ugovora.

Ugovor je ništav u slučaju u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti, stara o primaocu izdržavanja kao što je to na primer medicinsko osoblje, a da pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju nije dobijena saglasnost centra za socijalni rad.

“Rušljiv je ugovor o doživotnom izdržavanju u vezi sa kojim nije postojala neizvesnost u pogledu trenutka smrti primaoca izdržavanja. Zato, ukoliko je usled neke teške bolesti primaoca izdržavanja ili usled njegove duboke starosti bilo izvesno da će on ubrzo nakon zaključenja ugovora preminuti, takav ugovor bi mogao da bude rušljiv i može se poništavati”, zaključuje advokat Aleksa Sovtić, iz Papadakis Cabarkapa Law Office.

Rušljivi ugovori usled izvesnih nedostataka mogu biti poništeni zakonom u određenom roku, na zahtev onih lica koja su u tom slučaju oštećena. Kada se u jednom steknu razlozi koji vode do rušljivosti ugovora o doživotnom izdržavanju, za poništenje takvog ugovora je ovlašćena samo ona strana u čiju korist je ustanovljena rušljivost.

espreso/biznis.rs