U poslednje vreme svedoci smo svih prednosti i mana koje su u naše živote unele društvene mreže. Po prvi put, od kako mediji postoje, stvorio se prostor da svoje stavove i zapažanja podeli običan čovek.
Opštom popularizacijom socijalnih mreža, brzo su se pojavile i interesne grupe koje su okupile pojedince sa zajedničkim ili istim pojedinačnim ciljevima. Na vrlo sličnom principu nastala je i naša Fejsbuk stranica, koja je postala sabirni centar Novosađana koji žele da su pravovremeno informisani o dešavanjima u gradu.
Uz svu slobodu koji su Fejsbuk, Instagram i Tviter uneli u narod, pored istine stvorio se i prostor za lažne informacije. U nedostatku mehanizma za proveru verodostojnosti pojedinih priča i vesti koje su plasirane na društvene mreže, vrlo lako dolazimo u situaciju da se neistina proširi među korisnicima.
Slučaj pokušaja otmice dece u Novom Sadu
Ovaj slučaj je naročito važan za razumevanje negativnih aspekata društvenih mreža. Iako je cela situacija bazirana na osnovu realnog događaja, prijave pokušaja dece koje su usledile u narednim danima bile su plod namernog manipulisanja javnim mnjenjem ili slučajni proizvod nečije panike.
Danima su na Fejsbuku kružile informacije o pokušaju kidnapovanja dece. Navođene su razne lokacije, različiti uzrasti navodnih žrtvi, razni opisi počinilaca i slično. Gotovo da je svaki novi dan po jedno dete za dlaku izbeglo da bude nova žrtva otmičara.
Policijski službenici su tada uložili veliki napor u želji da smire novosadsku javnost. Istina je, da su sve informacije bile fabrikovane, a da realan razlog za strah nije postojao.
Ovo je jedinstveni slučaj gde se na udaru našla verovatno najosetljivija grupa ljudi na društvenim mrežama, a to su roditelji male dece. Strahujući da bi njihovo dete ili neko iz njegovog okruženja, moglo da bude sledeća žrtva, nesvesno su pomogli širenje panike i neproverenih, kasnije uspostavljeno lažnih informacija.
Slučaj Pikaso
Novosadska javnost će godinama pamtiti ime Dragana Murgaškog. Višestruki silovatelj, posle godina provedenih u zatvoru, krajem 2018. ponovo se našao na slobodi.
Vesti o njegovom izlasku iz zatvora bila je tema dana među našim sugrađanima, a naročito pripadnicama lepšeg pola. Strah koji se pojavio kod ljudi, kasnije će se ispostaviti kao opravdan, jer ovom silovatelju nije bilo potrebno dugo vremena da ponovo počini zločin.
Ono što je naročito opasno u vezi sa slučajem Murgaškog, jesu silne netačne informacije prema kojima je ovaj zločinac već prve večeri na slobodi pokušao da napadne novu žrtvu. Panika koja je nastala u vezi sa netačnim napadima iza kojih stoji Pikaso trajala je danima. Mnogi su pisali gde se nalazi, kuda se kreće, gde živi od kada je na slobodi. Drugi su širili vesti o tome koga je, gde i na koji način ovaj silovatelj napao.
Iako je dodatan oprez bio poželjan, strah i panika potkrepljeni lažnim informacijama nikome nisu doneli dobro.
Dodatno opterećenje na ionako zauzetu novosadsku policiju kao i strah među sugrađanima, obeležili su kratak period koliko se Pikaso našao slobodan da se kreće među nama.
Slučaj Grbavica: Manijak sa nožem napada žene
Poslednji u nizu slučajeva koji živi na društvenim mrežama je slučaj manijaka sa Grbavice. Pre desetak dana, na Fejsbuku se pojavila ispovest devojke koja tvrdi da ju je napao nepoznati muškarac. Naoružani nasilnik je ubrzo postao akter i drugih slučajeva, a ono što je slično za sve ispovesti i informacije koje su nam bile dostupne, jeste da se radi o čoveku koji za žrtve bira isključivo žene, da se radi o agresivnom pojedincu koji evidentno ima psihički poremećaj. Kada za tako opisanu osobu još vežete i činjenicu da je naoružan nožem i da se kreće ovim delom grada isključivo noću, potpuno je logično da će sve vesti za njega izazivati strah kod ljudi.
Kako bismo proverili verodostojnost ovog slučaja, kontaktirali smo novosadsku policiju, iz koje su nam poručili da su upoznati sa informacijama koje kruže internetom, ali da ni jedna osoba nije prijavila pokušaj napada na nju. Potpuno je logično, da ukoliko ste jedva izbegli da postanete žrtva, da ćete to i prijaviti policiji. Ono što je zajedničko za sve slučajeve koje smo naveli je upravo činjenica da su osobe koje su pukom srećom izbegle da postanu žrtve, svoje iskustvo podelile sa ljudima putem društvenih mreža, a da o tome nisu ni u jednom trenutku obavestile organe reda čiji jedan od ključnih zadataka i jeste da liši slobode one koji ugrožavaju bezbednost i živote drugih ljudi.
Šta o tome kažu stručnjaci?
U želji da pojasnimo ispravno reagovanje u ovakvim situacijama, razgovarali smo sa Nemanjom Najvirtom, predsednikom Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA za Vojvodinu i Draganom Pantićem koji je na čelu međunarodne organizacije za borbu protiv terorizma C.T.O.
“Prva stvar koju građani treba da učine, ukoliko su napadnuti ili su bili očevici napada, jeste da slučaj prijave policiji, a ne da te stvari objave na društvenim mrežama. To je važno iz razloga da se ne bi ugrozila istraga i otežalo pronalaženje napadača. Takođe, prilikom šerovanja nečijeg statusa o napadu, niste sigurni da li se radi o lažnoj vesti ili istini.” – navodi Najvirt.
“Lažne objave mogu da stvore veoma ozbiljnu paniku, imali smo primer prošle godine kada su se pojavljivali statusi o pokušaju kidnapovanja dece. Ozbiljna panika može da ima i nesagledive posledice. U svakom slučaju, ponoviću, najvažnije je izvršiti prijavu policiji.” – rekao je predsednik centra DBA za Vojvodinu.
“Apsolutno je važno da se građani u ovakvim slučajevima prvo obrate policiji. Uvek prvo treba sačekati da policija odradi svoj deo posla. Ukoliko vidite da neko šeruje po društvenim mrežama nekakvo upozorenje o napadima, budite oprezni sa tim da li ćete i vi to podeliti sa svojim prijateljima. Ne znate da li je ta vest lažna. Širenje takvih lažnih vesti predstavlja neodgovorno ponašanje koje može da ima opasne posledice. Tokom prošle godine imali smo čestu pojavu širenja lažnih vesti i obaveštenja. Uglavnom su se odnosila na migrante i na kidnapovanje dece. Na društvenim mrežama se prenosila lažna vest da je grupa migranata napala i silovala sedamnaestogodišnju devojčicu. MUP je tu vest demantovao, a zamislite kakve posledice takva lažna vest može da proizvede da demant nije usledio na vreme.” – poručio je Pantić.
Autor: nsuzivo.rs
