Maturaniti i njihovi roditelji se često prilikom izbora zanimanja pitaju koja struka najlakše dolazi do zaposlenja. Traženje posla je ozbiljan posao i može da potraje mesecima, za vas smo istražili tržište rada u Novom Sadu.
Koja su zanimanja najtraženija u Novom Sadu i sa kojom strukom ima najviše građana koji čekaju na zaposlenje rekla nam je Durđina Mačak iz Nacionalne službe za zapošljavanje, filijale Novi Sad.
Uzimajući u obzir podatke kojima raspolaže Filijala Novi Sad NSZ o prijavljenim potrebama za zapošljavanjem, među visokoobrazovanim profilima najtraženiji su – inženjeri elektrotehnike, IT stručnjaci, inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, matematičari, nastavnici stranih jezika, lekari, diplomirani farmaceuti, stručnjaci za finansije – računovođe.
Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, najtraženiji su operateri na CNC mašinama, zavarivači, knjigovođe, vozači, građevinski radnici svih profila, mesari, elektrotehničari, radnici na obezbeđenju – tehničari obezbeđenja. U najvećem broju slučajeva prvenstveni uslov za njihovo zapošljavanje je odgovarajuće radno iskustvo.
Sa druge strane, na evidenciji nezaposlenih se najduže zadržavaju ona lica čija su zanimanja na današnjem tržištu rada zastarela, tj. za kojim više ne postoji potreba, kakva su: brodomonter, kovač, pomoćnik prelca, prelac, pomoćnik daktilografa, daktilograf, upravni tehničar, birotehničar. Do posla teže dolaze i osobe onih obrazovnih profila za koje postoji mnogo veća ponuda kandidata na tržištu rada od tražnje za njima. Takvi su ekonomski tehničari, maturanti gimnazije, hemijsko-tehnološki tehničari, mašinski tehničari, pravnici, ekonomisti i drugi profili društveno-humanističkog usmerenja poput istoričara, sociologa, profesora srpskog jezika i književnosti.
Da li se lakše zapošljavaju oni koji imaju visoko ili niže obrazovanje?
Analizirijaći obrazovnu strukturu radnika koje su poslodavci potraživali u toku ove godine, uočava se da je veća potražnja za kadrovima nižeg i srednjeg stepena obrazovanja u odnosu na visokoobrazovane. Procentualno gledano, 43% slobodnih radnih mesta je za one bez kvalifikacija i niskokvalifikovane, takođe 43% za one sa srednjim obrazovanjem, dok je oko 14% slobodnih radnih mesta bilo otvoreno za one sa visokim obrazovanjem.
Koliko je trenutna epidemiološka situacija uticala na potražnju radnika?
Trenutno nema većih oscilacija na tržištu rada u Novom Sadu, i nije došlo do većih otpuštanja usled vanredne situacije uzrokovane korona virusom. Trend novoprijavljenih lica na evidenciju je na mesečnom nivou sličan kao i prethodnih godina.
Upoređujući podatke s kraja februara meseca ove godine, pre izbijanja epidemije korona virusa sa podacima o trenutnoj nezaposlenosti, uočavamo da je broj nezaposlenih sa područja grada Novog Sada sada za oko 1000 manji nego u februaru. Na kraju februara bilo je registrovano 14.301 nezaposlenih, na kraju oktobra 13.407.
Ono što je karakteristično za ovu godinu koja je obeležena pandemijom korona virusa, možemo reći da je, usled situacije koju je pandemija prouzrokovala, povećana tražnja za određenim profilima u odnosu na raniji period. Više se traže: medicinsko osoblje, negovatelji, higijeničari, kuriri/dostavljači, radnici u hemijskoj industriji.
Sa druge strane, opala je potražnja za ugostiteljskim i radnicima u turizmu.
Autor: Mirjana Mažić
Knjigovođe i računovođe ako radite za sebe ok, a ako se zaposlite u agenciji minimalac a posao radite za troje. Sramota. A znamo koliko mesečno se uzima od svake delatnosti.
Zato sam naučila 2 jezika i evo me IT.