Nakon priča da će se na dvorac Fantast staviti ključ, PIK Bečej dao je odgovor da on nije vlasnik Fantasta, te da za njega odgovara Matica srpska.
Međutim, iz Matice srpske stiglo je saopštenje da ona nema pravo da učestvuje u rukovođenju ovom, za sada državnom imovinom, do momenta kada ona bude vraćena zadužbini. Kada Fantast opet bude vraćen u ruke zadužbine, tada će se koristiti “u skladu sa opštekorisnim ciljem za koji ju je osnivač namenio”.
-Zadužbina Bogdana Dunđerskog pod upravom Matice srpske podnela je 2012. godine zahtev Agenciji za restituciju za povraćaj imovina koja joj je oduzeta u postupku nacionalizacije nakon Drugog svetskog rata. U upravnom postupku zahtev je odbijen u oba stepena. Ispitujući zakonitost osporenih rešenja u granicama zahteva iz tužbe Upravni sud je našao da je tužba osnovana. Poništio je rešenja kojim se osporava pravo zadužbine na vraćanje oduzete imovine i predmet vratio organima uprave na ponovo razmatranje- navodi se u saopštenju koje je Matica srpska poslala našoj redakciji.
Iz ove institucije za NS Uživo nisu imali komentar koji bi ovu proceduru šire i podrobnije objasnio i rekli da se ovim povodom više neće oglašavati. O korišćenju zadužbinske imovine, Matica će se oglasiti tek nakon stupanja u posed.
Podsećamo na pisanje našeg portala kada je PIK Bečej objasnio da je privremeno ostao u posedu Dvorca Fantast do okončanja postupka restitucije ili do nekog drugog rešenja njegovog imovinsko-pravnog statusa, što je upravo u toku. Tokom tog perioda PIK Bečej je domaćinski upravljao, investirao i održavao objekte i parcelu koja pripada Dvorcu.
Javnost je vidno uznemirena zatvaranjem dvorca, time šta će se desiti sa ergelom konja, ali i da li će zamak i posed obrasti u “trnje i šaš”, kao i nakon 1945. godine, kada je odneta većina stvari i dragocenosti. Plaše se da bi Fantast mogao da završi kao dvorac u Beočinu porodice Špicer, kojem je zabranjen pristup, a koji čeka svoju sudbinu- da se sruši.
Do daljeg, ostaje nam da vidimo da li će Fantast postati dvorac duhova ili će dobiti novu namenu, humaniju od propadanja.
Ivona Karan
