Poseta zamenika pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Gabrijela Eskobara ne samo da nije imala efekat, nego je svojim izjavama Eskobar doprineo produbljivanju eskalacije konflikta dva naroda.
Teza da će prisustvo srpskih snaga bezbednosti dovesti do militarizacije problema je apsurdna, a opravdana zabrinutost Srba samo izlizana floskula koju slušamo dve decenije.
Krizu su izazvali upravo oni koji danas poseduju oružje na teritoriji Kosova i Metohije, isto toliko i oni koji ih svakodnevno naoružavaju. Da nije bilo tih oružanih snaga ne bi danas govorili o martu 2004. godine, 28 ubijenih i 4.000 proteranih Srba, uništenih 19 spomenika kulture i 16 pravoslavnih hramova, niti bi danas govorili o preko 130 evidentiranih napada na srpsko stanovništvo. Ne bi smo imali nevino utamničene, samim tim ni napuštanje institucija ali i barikade kao nužnu odbranu i strah za život.
Dijalog nema alternativu, ali kako govoriti o dijalogu kojim jedna strana nije ispoštovala preko 60 obavezujućih sporazuma, istom onom dijalogu čiji je garant bila međunarodna zajednica i posrednici.
Nezainteresovanost Sjedinjenih Američkih Država, osim u slučaju njihovih ličnih interesa, i nesposobnost Evropske Unije učinili su da imamo nekontrolisanog psihopatu Aljbina Kurtija, koji je mir i stabilnost poistovetio sa ratnim stanjem.
Država Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem primorana je da vodi bitku ne za implementaciju postignutih sporazuma nego za osnovno ljudsko pravo, pravo na život jednog naroda. Ta bitka rezultat je dvadesetogodišnjeg zatvaranja očiju međunarodnog faktora, ali i pogrešnih poteza prethodne vlasti koja je u mnogome odgovorna za stanje u kom živi naš narod na teritoriji Južne srpske pokrajine.
Jedini garant sigurnosti je jaka, moderni opremljena i spremna da reaguje u svim situacijama Vojska Srbije. Potezi ministra odbrane Miloša Vučevića su državnički, u skladu sa teškim trenutcima, konkretni i jedini plodonosni.
Poseta Eskobora, dijalog, sporazumi, navodna zabrinutost, navodni pritisak na privremene prištinske institucije, navodna težnja ka miru… njihova je definicija za pritisak na Srbiju i neki novi pogrom.
