Na današnji dan 1999. godine, u atar mirnog sremskog sela Buđanovci, pao je “nevidljivi” ponos NATO pakta, avion F117a. To isto veče, tada dvadesettrogodišnji novosadski fotograf Darko Dozet, sa kolegama se uputio starom Jugo Floridom da fotografiše olupinu aviona, koja je još uvek bila u plamenu. Šta ga je tamo dočekalo, sa kim se susreo i koji susret ga je mogao koštati života, ispričao je za naš portal.
– Kada je nad Sremom, u ataru sela Buđanovci oboren čuveni nevidljivi avion F117 ponos Amerike kolega dopisnik iz Ljubljane Igor Šaranović i ja uputili smo se na lice mesta. Avion je pao u ogromnu oranicu prišli smo našom “Floridom” prišli na nekih 200 metara, dalje se nije moglo – počinje Darko svoju priču
Kaže da je počela kišica i da je do aviona koji je još goreo, morao da peške.
– Čuo sam glas vojnika: “Stoj pucaću, pucaću, stani pucaću” međutim ubeđen da radim pravu stvar i da ću objasniti vojniku ko sam i šta sam, da sam fotograf TANJUG-a, vladine agencije – nastavlja on
Dodaje da je nešto naslikao i da se udaljio te da su mu tek posle objasnili da je imao više sreće nego pameti jer je vojnik ostavljen na “mrtvoj straži” i da nije pucao samo jer se uplašio .
NATO Helikopteri i bliski susret sa neprijateljskim pilotom
– Dok sam išao nazad ka autu iz vojnog kamiona koji je bio sa strane nekih 50 metra čuo sam da spominju neke helikoptere. Bio sam ubeđen da to pričaju da bi me zaplašili i naterali u trk pa da mi se grohotom smeju. Kiša je padala sve jače i naš auto zakovala za sremsku crnicu. Dobovala je kiša po autu i granju kanala za navodnjavanje i mostića kraj kojeg smo se zaglibili – Priča Darko ovu uzbudljivu anegdotu
Dok sam išao nazad ka autu iz vojnog kamiona koji je bio sa strane nekih 50 metra čuo sam da spominju neke helikoptere.
Kaže da ih je nedugo potom, iako im je grejanje bilo upaljeno na najjače i proizvodilo buku nadjačala ga je buka helikoptera.
– Trougao od 200 metara, mi, F117 i izbetonirana platforma za istovar repe na koju se jedan helikopter spustio dok su dva ostala u vazduhu. Izašao sam iz kola shvatio da je nemoguće zbog mraka da fotografišem, da blic ne smem da koristim da me ne pogode nekom raketom te da to što je krckalo oko našeg auta nije bila samo kiša već da je pilot puzao do betona jer su se i Amerikanci bojali sremačkog blata, jednom ih je već skupo koštalo – kaže Dozet
Priča da je bio smiren jer je ispod mosta ošacovao veliku ukopanu cev idealnu za zaklon, a razum mu je govorio da njihov cilj nije nikakvo zadržavanje već munjevito napuštanje našeg vazdušnog prostora i da ako niko ne bude reagovao da će oni otići bez borbe.
– Tako je i bilo, pilot se samo sat kasnije obreo pred kamerama u italijanskoj bazi u Avijanu. Svanulo je, ali je život i dalje bio u opasnosti, našu zaglavljenu Floridu mogao je da izvuče samo traktor, krenuo sam u selo i na pola buta do sela sreo “nabarene” Sremce koji su krenuli da uhapse pilota koji je već odavno kod svoje kuće – Prepričava naš sagovornik
“Pilot se samo sat kasnije obreo pred kamerama u italijanskoj bazi u Avijanu”
O tome kako su Sremci mogli da ga ubiju
Gledam ih ja obučen ko piloti iz filma “Partizanska eskadrila”, rekoh sebi ovi nisu kao onaj vojnik, ovi će pucati, ovi ne znaju da sad piloti imaju “svemirska” odela pa zagrmih iz daljine: “Pomaže Bog dobri ljudu”, garant pomisliše ovaj je i srpski naučio, odradiše oni meni i CT i Magnetnu i shvatiše da sam domaći te nas ugostiše izvukoše i popraviše auto i otpraviše nas kućama kako dolikuje.
Nikola Bilić
