Najrasprostranjenije, među bolestima zavisnosti, i dalje je pušenje. Čak 38% punoletnih građana naše zemlje su svojevrsni nikotinski zavisnici.
Sat vremena konzumiranja nargile isto je što i 100 popušenih cigareta
Kroz istoriju, duvan je varirao od lekovite biljke, koja leči mnoge bolesti, do predmeta kažnjavanja po raznim osnovama. Tokom 20. veka ustalio se kao društveno prihvatljiva navika, da bi danas, nakon brojnih istraživanja, bio definisan kao ozbiljna bolest zavisnosti, potencijalni uzročnik karcinoma pluća, infarkta miokarda i hronične opstruktivne bolesti pluća.
Duvanski dim sadrži oko 4000 hemijskih sastojaka, od čega je čak 400 otrovnih, a 43 kancerogenih (katran je, među njima, najpoznatiji).
Potraga za egzotikom, nečim drugačijim od ustaljenog, poslednjih godina, mlade (već od 14 godina) vodi u, sve popularnije, nargila barove. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je jedna doza nargile jednaka jednoj kutiji cigareta.
Dim iz nargile sadrži veće koncentracije arsena, olova i nikla. 36 puta veću koncentraciju katrana i 15 puta ugljen-monoksida nego 1 cigareta.
Nargila je vodena lula za pušenje duvana, koji prolazi kroz ohlađenu vodu. Duvan može biti natopljen melasom ili medom i pomešan sa voćem, što daje različite ukuse (jabuke, vanile, čokolade…) ili biljnim mešavinama (koje mogu i ne moraju da sadrže nikotin). U svakom slučaju, prema rečima vms Vesne Imbronjev iz Centra za preventivne zdravstvene usluge Doma zdravlja “Novi Sad“, bez obzira da li se koristi duvan ili neka druga mešavina, pušenje nargila uključuje sagorevanje uglja i udisanje dima, što svakako ima štetne posledice po zdravlje konzumenta. Naime, tokom pušenja nargila, oslobađa se dim koji sadrži ugljendioksid, kancerogena i toksična jedinjenja. Kao i kod cigareta, svi ovi elementi uzročnici su malignih, bolesti srca, krvnih sudova i pluća, smanjene plodnosti. Pored toga, ne retko više osoba koristi isti nastavak za usta, što nosi rizik od zaraznih bolesti.
Štetni sastojici duvanskog dima koji izazivaju maligna oboljenja ne filtriraju se prolaskom dima kroz vodu, a dim koji se udiše jednako štetno utiče na srce i pluća, kao cigareta.
Vesna Imbronjev naglašava da je ozbiljna zabluda da je nargila bezbedna za korišćenje, a da smo za to svi odgovorni. Počevši od nesmetanog reklamiranja, naročito putem društvenih mreža, preko izražene potrebe mladih da na taj način budu prihvaćeni u društvu, pa do nepoštovanja zakonskih regulativa. Ovo je još jedna tema koja zahteva aktivan pristup i edukaciju mladih, zaključuje Vesna Imbronjev.
Sve dodatne informacije o štetnosti pušenja i nargilama, ali i koracima za odvikavanje, mogu se dobiti u Centru za prevenciju Doma zdravlja “Novi Sad“ u Rumenačkoj ulici 102., na broj 021/479 06 68 ili komunikacijom na cpznovisad@gmail.com.
Autor: nsuzivo.rs
