Bamija se najviše uzgaja u zapadnoj Africi, Turskoj, Indiji, Brazilu, ali i na jugu SAD i Evrope. Sprema se kao glavno jelo – Begova čorba ili se dodaje u salate i veoma je ukusna.
Ovo povrće pomalo liči na papriku, a može se jesti sveže, ali i konzervirano, sušeno. Cvetovi bamije su beli ili žuti, a kako su dvopolni, samooprašuju se i kasnije daju plod. Ova biljka se lako sadi i neguje, a minimalna temperatura na kojoj opstaje je oko 15 stepeni Celzijusovih, dok podnosi maksimalno 30 stepeni.
Bamiji ne prijaju ni ekstremno visoke temperature, ni sušni period. To je biljka koja se sadi krajem marta i to tako što se seme blago utisne u zemlju. Plodovi se mogu pojaviti već krajem maja ili početkom juna, a biljka može da „rađa“ tokom celog leta. Plodovi, ako se čuvaju u frižideru, tamo mogu ostati maksimalno tri dana.
Osim što je ukusna, bamija je i veoma zdrava. Može pomoći u poboljšanju vida, podmlađuje kožu, bogata je antioksidansima, a u svom sastavu ima i vitamin A5 i flavonide.
Bamija deluje umirujuće na želudac, pa se preporučuje osobama koje boluju od gastritisa. Uz to, jača mišiće i kosti, sadrži vitamin K i ima folate, koji doprinose gustini kostiju.
Takođe je dobar saveznik i u borbi protiv anemije. Ova biljka obiluje kalijumom i gvožđem, pa se preporučuje svakodnevna upotreba salate od bamije.
Bamija poboljšava rad srca i snižava loš holesterol u krvi, a tome doprinose pektin i vlakna, kojih ima u izobilju. Deluje i protivupalno, jer u svom sastavu sadrži antioksidanse, a za lečenje upale pluća ili bronhitisa koriste se listovi, plodovi, ali i cvetovi bamije. Najefikasnije je piti čaj, koji može da spreči i uporni kašalj.
lepaisrećna
