Foto: Kritična masa

Prema podacima Novosadske biciklističke inicijative, u našem gradu više od 40.000 stanovnika vozi bicikl. Ovaj podatak je nezvaničan jer za kupovinu ovog prevoznog sredstva nisu potrebni nikakvi papiri, položen vozački niti lična dokumenta.

Zato se sa sigurnošću ne može reći koliko je popularnih “dvotočkaša” na ulicama Novog Sada, ali ono što golim okom može da vidi svaki čovek koji živi ovde, jeste da se broj biciklista značajno povećao i nastavlja se ta tendencija.

Pored toga, Grad Novi Sad je obezbedio subvencije za kupovinu bicikla, a svako ko se prijavio dobio je 10.000 dinara za ovu namenu. Interesovanje je bilo veliko, pa je realizovano tri kruga prijave.

Uređen tako da ima preko 100 kilometara biciklističkih staza, a na svako mesto u gradu se stiže za manje-više 15 minuta, Novi Sad jeste idealno mesto za ljude koji bicikl koriste kao prevozno sredstvo. Samo, pitanje je gde ih parkirati?

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Podrumi puni napuštenih dvotočkaša

U razgovoru sa nekoliko profesionalnih upravnika zgrada saznali smo da je ovo pitanje sa kojim se u svom radu vrlo često susreću.

– Sve je više stanara u zgradama koji su vlasnici bicikla, a nemaju gde da ga ostave. Tačnije, biciklana u okviru zgrade ili ne postoji ili joj je promenjena namena – kaže profesionalni upravnik Miloš Š.

Takođe, kako navodi, stambene zajednice najčešće nemaju dovoljno sredstava na računu da investiraju u proširenje ili dodatno obezbeđivanje postojećih prostorija, a nisu svi stanari voljni da ulažu u to. Zapravo, najčešći je slučaj da su zajedničke prostorije u podrumu prepune starih bicikala koje niko ne vozi godinama i za koje se vlasnik ne može utvrditi.

To nam je potvrdio i Đorđe B. iz jedne agencije za upravljanje zgradama, koji kaže da ne postoje mehanizmi da se takav bicikl ukloni, jer je reč o nečijem vlasništvu, a tada su svima vezane ruke – i profesionalnim upravnicima i komunalnoj miliciji i stanarima u zgradi.

– Vidi se da je bicikl rasturen i da to godinama niko ne vozi, ali ne smeš da ga izbaciš. A vlasnik se možda odselio ili je preminuo ili ga jednostavno nije briga i ne želi da ga baci ili proda, već ga ostavi tu – rekao je Đorđe u razgovoru za Blic i dodao da se tu javlja drugi, još veći problem.

– Stanari koji u svoj bicikl ulože dosta novca i plate ga skupo, ne smatraju da je dovoljno bezbedno da ga ostave u biciklani. Onda taj bicikl ostavljaju u stanovima, što je vrlo nepraktično za njih. Ja prvi to radim i znam zbog čega. Ne želim da rizikujem da mi bicikl neko ukrade.

S druge strane, naglašava Đorđe, pojedini stanari se odlučuju da bicikl vežu za ogradu na svom spratu, a to su zajedničke prostorije i nije dozvoljeno da se to radi. To takođe pravi problem upravnicima, jer se drugi stanari žale, ali većina upravnika imaju razumevanja za onoga ko to čini.

– Nemaju mesta u stanu, a svog dvotočkaša su poprilično platili i ne žele da rizikuju da im bude ukraden. Zavežu ga tako za ogradu i nabave malo jači lanac – ili onaj sa alarmom da čuju u stanu ako neko pokuša da ga otuđi – pojašnjava nam ovaj upravnik.

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Kako kaže, svako može da obije biciklanu, ako zna da je unutra vredan bicikl. Čak i video nadzor ne sprečava uvek da lopov u svojoj nameri odustane, iako je preko 50 odsto zgrada koje ta agencija vodi pokriveno kamerama.

– Dešava se ponekad i da neko od stanara da ključ osobi koja će da uđe i ukrade bicikl, a vrlo je teško pronaći počinioca – priseća se svog iskustva Đorđe.

Nakon što se krađa desi, izuzetno je teško ući u trag ukradenom biciklu jer nema nikakav jedinstveni serijski broj niti bilo šta po čemu bi neko mogao da utvrdi ko je pravi vlasnik.

Neretko se dešavalo da pojedini vlasnici pronađu svoj bicikl na Najlon pijaci, pa je dolazilo do apsurdnih situacija da ga otkupljuju jer nemaju načina da utvrde ni čiji je ni ko ga je otuđio.

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Koje brave i lanci zaista štite od lopova

U prodaji se mogu naći različite vrste brava koje služe da odvrate lopova ili da mu makar zakomplikuju “posao” do te mere da bude uhvaćen pokušavajući da preseče lanac.

Razlika u cenama govori u prilog tome koliko je ponuda raznolika i koliko ima manje ili više bezbednih načina da se bicikl zaštiti od lopova. Od obične sajle koja se može naći za 350 dinara do brava od kaljenog čelika sa šipkama po ceni od čak 180 evra – raspon cena je velik, ali isto tako i mogućnost zaštite.

Tu su i najčešće prodavane brave sa metalnim lancima koje koštaju od 2.000 do 4.000 dinara, ali ima i onih od 6.000 do 10.000 dinara čija cena ukazuje na to da je najverovatnije reč o nerđajućem čeliku.

Ranije pomenute brave sa alarmom, kako nam je rečeno ispuštaju vrlo jak zvuk visokog tonaliteta, pa se za njega opredeljuju oni biciklisti koji znaju da će biti u prilici da ga čuju – upravo oni koji ga parkiraju na svom spratu u zgradi. Njihova cena se kreće negde oko 2.000 dinara.

Parking za bicikle kao moguće rešenje

Novi Sad kao grad biciklizma razmišlja u pravcu rešenja problema parkiranja omiljenog prevoznog sredstva sve većeg broja građana.

Tako, nezvanično saznajemo, postoji inicijativa da se u dvorištima zgrada gde je to planski moguće izvesti naprave parkinzi za bicikle u vidu “kaveza” na dva nivoa, koji bi trebali da reše nekoliko problema stanara, ali i upravnika. Prvi i najvažniji je svakako taj da bicikli budu na bezbednom.

Jedan od najpoznatijih novosadskih foto-reportera, ali i biciklista Slobodan Šušnjević nam kaže kako su napušteni i zaboravljeni bicikli najveći problem jer zauzimaju mesto u biciklanama, a njihova sudbina je da na kraju završe na otpadu.

– Ne mora da bude tako, ja sam prvi “usvojio” više bicikala koji su godinama stajali napušteni. I sada vozim jedan takav, a nakon samo malo ulaganja i truda, jedan problem je rešen. Svi bi trebali to da urade, dobili bi prevozno sredstvo, a stvorila bi se i mesta u biciklanama.

blic.rs

1 Comment
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Dada
30/03/2022 16:26

Da li se iko pita koliko je teško novosadskim vozačima sačuvati sve ove bicikliste koji jure sa bubicama u ušima i sami sebe ne čuvaju ?