Nakon što je zemljotres jačine 3 stepena Rihtera sinoć pogodio Lazarevac, ponovo građane muči pitanje da li je to uvod u jače potrese na ovom području.

– Ovaj sad u Lazarevcu svakako govori u prilog tome da se seizmička aktivnost razvija. Ali to što je bliži Beogradu nego što su bili oni pre mesec, dva dana u dolini Zapadne Morave, ne znači i veću opasnost za Beograd – kaže čuvena seizomološkinja Slavica Radovanović, koja 47 godina proučava seizmološku aktivnost na ovim prostorima, piše Telegraf.

Zapravo, ovi zemljotresi slabije jačine trenutno ne znače veliku opasnost ni za čitavu Srbiju, ali se period u kojem možemo očekivati veći i jači potres, sada smanjio sa 10 na osam godina.

– Cela ova seizmička aktivnost pre govori u prilog pripreme nekog velikog zemljotresa na Balkanu, ali u njegovim južnijim delovima, negde na potezu Skadar – Peć, pa do Kopaonika. Na samom Kopaoniku se ne mogu očekivati potresi jer je tu seizmička aktivnost potrošena bar za duži vremenski period. Više govorimo o skretanju ka Jadranu i jadranskom primorju – pojašnjava Slavica.

Foto: Printscreen/Youtube

Da sumiramo malo prostije – potencijalna žarišta su na potezu od Požarevca do Krupnja, preko Mladenovca i Lazarevca. Sam Beograd, kaže nam naša sagovornica, nije naročito ugrožen, jer se tu, bar u narednom periodu, teško mogu očekivati jači potresi. Ipak, ono što bi osetio Beograd, a najviše Niš, je zemljotres koji se uskoro očekuje kod našeg suseda – u Rumuniji.

– Rumunija je nepredvidiva. Vreme je da se tamo dogodi jak zemljotres i on može biti svakog dana. To je nešto što bismo mi i te kako osetili i prvi put bismo imali iskustva kako to izgleda u Beogradu “koji je porastao do neba”. Biće oscilalcija i neće biti prijatno, ali to će to biti test za visoke zgrade koje su se u poslednje vreme izgradile – napominje Radovanović.

To neće biti zemljotres koji će rušiti naše objekte, ali će svakako biti potres koji ćemo jako osetiti, ističe naša sagovornica. Ona govori i o još jednoj zanimljivosti o kojoj malo ko zna, a koja bi takođe u ovom slučaju pokazala svoju delotvornost.

– Na vrhu Kule Beograd na vodi nalaze se uređaji kojima je uloga da ograniče vibracije izazvane udarima vetra ali i jakim zemljotresima. Oni daju otpor velikim vibracijama – dodaje Slavica.

Ona podseća da su zemljotres u Rumuniji 1977. godine najviše osetili stanovnici Novog Beograda, a sada bi se on, napominje, osetio u Beogradu, ali verovatno još više u Nišu.

Kurir.rs/Telegraf

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments