Nagli porast temperature u prethodnim danima doveo je do povećanog broja intervencija Hitne pomoći, izjavio je portparol Zavoda za urgentnu medicinu Zoran Krulj, objašnjavajući da nagle vremenske promene imaju značajan uticaj na zdravlje građana.
„Svaka promena vremena utiče na broj intervencija, a posebno ovako nagli prelazak iz zimskih u letnje temperature, čak i preko 20 stepeni. U poslednjih nekoliko dana zabeležen je porast poziva i izlazaka ekipa, upravo zbog tog temperaturnog skoka koji se desio praktično u jednom danu“, istakao je Krulj.
Kako je naveo, najviše su se javljali hronični pacijenti, čije se stanje pogoršalo nakon naglog otopljenja. „Dominirali su kardiovaskularni i plućni bolesnici, kao i osobe sa povišenim krvnim pritiskom. Posebno je uočen problem neregulisanog pritiska, koji je bio vodeći uzrok intervencija bez obzira na starosnu strukturu“, rekao je on.
Krulj je naglasio da su visoke vrednosti krvnog pritiska registrovane i kod pacijenata koji ranije nisu imali tegobe. „Imali smo slučajeve da i osobe koje redovno uzimaju terapiju reaguju pogoršanjem, ali i one koje se do sada nisu lečile – kod kojih je prvi put otkrivena hipertenzija. U takvim situacijama bilo je neophodno hitno reagovati“, objasnio je.
On je dodao da ovakve reakcije organizma nisu neuobičajene. „Kada nema vremena za adaptaciju, krvni sudovi reaguju naglo, što povećava rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih stanja. Zbog toga smo zabeležili veći broj akutnih koronarnih sindroma, aritmija, pa i iznenadnih srčanih smrti“, upozorio je Krulj.
Pored kardiovaskularnih problema, povećan je i broj alergijskih reakcija. „Zabeležen je veći broj pacijenata sa simptomima alergije – od blažih, poput osipa i svraba, do težih oblika sa gušenjem i alergijskom astmom, naročito kod mlađe populacije. Takođe, već beležimo i pojavu krpelja, kao i veći broj uboda insekata kod ljudi koji borave u prirodi“, naveo je on.
Govoreći o dodatnim rizicima, Krulj je ukazao i na porast respiratornih infekcija. „Imamo i povećan broj upala pluća, koje često zahtevaju hospitalizaciju, naročito kod pacijenata koji su prethodno imali virusne infekcije poput gripa“, rekao je.
On je upozorio i na značaj pravilne ishrane tokom posta i nakon njega. „Post može biti zdrav, ali mora biti uravnotežen. Problem nastaje kada je ishrana kalorična i obilna, a naročito nakon posta, kada dolazi do naglog unosa masne hrane, što može izazvati ozbiljne tegobe – od bolova u stomaku do naglog skoka pritiska“, istakao je Krulj.
Krulj savetuje da prelazak iz zimskog u prolećni režim bude postepen. „Potrebna je lakša ishrana i umerena fizička aktivnost. Nagla opterećenja nakon perioda neaktivnosti mogu biti štetna i dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja“, rekao je.
Posebnu pažnju, kako je naveo, treba obratiti i na temperaturne razlike tokom dana. „Kada su razlike između jutarnjih i dnevnih temperatura veće od 10 stepeni, organizmu je potrebno nekoliko dana da se prilagodi. Ovoga puta taj period je izostao, što je dodatno opteretilo organizam“, objasnio je.
Kada je reč o najmlađima, Krulj upozorava roditelje da budu oprezni. „Često se dešava da se upala pluća kod dece ‘prikrije’ i otkrije tek u težoj fazi. Temperatura je prihvatljiva do tri dana, ali ako traje duže od pet dana ili se ne smanjuje, to je znak da se mora javiti lekaru“, naglasio je.
Govoreći o alergijama, dodao je da se simptomi najčešće javljaju ujutru. „Ne preporučuje se provetravanje prostorija rano ujutru, jer je tada koncentracija polena najveća. Bolje je otvarati prozore kasnije, kada se polen slegne“, savetovao je.
Na kraju, Krulj je zaključio da su ovakvi prelazni periodi najkritičniji za zdravlje. „Nagle temperaturne promene utiču na rad kardiovaskularnog sistema i dovode do povećanog broja intervencija. Upravo su ovi periodi oni kada imamo najviše posla“, poručio je Krulj.
nsuzivo.rs
