Fruškogorski lipanj
U Slovenskoj mitologiji bog prolećne vegetacije je bio Perunov sin, Jarilo (Jaro, Jarovid). Predstavljen kao mladić u beloj odeći, koji bosonog jaše na belom konju, po predanju bio je taj koji je ljudima donosio proleće. Slavljenje Jarila među Srbima i nekim slovenskim narodima, nastavilo se posle pokrštavanja sve do 19. veka. Etnolozi vezuju dan njegovog rođenja za Đurđev dan, a dan venčanja Jarila i Morune za Ivanjdan. Kao i mnoge druge paganske tradicije i ova o Jarilu je uz nova značenja i danas živa. U paganskom kalendaru u junu su se pored Jarilovog dana (4. jun) nalazili i Rusalkina nedelja (19-24. jun), posvećena vodenim vilama-rusalkama i dan kada su Sloveni proslavljali jetnji solsticij ritualnim kupanjem, Kupalov dan (21. jun).
Nazivi meseca u godini kod Slovena (i Srba) vrlo su slikoviti i sasvim vezani za godišnje promene u prirodi. Nastariji zabeleženi nazivi za jun su čerešnjar, zatim izok (pojavljivnje insekata i oglašavanje cvrčaka) i trešnjar. Vuk Karadžić je u prvoj polovini 19. veka zabeležio i da se jun zvao i lipanj. Miris rascvetalih lipa je najlepši miris juna. Najveće nalazište lipe u Evropi je Fruška gora zato u junu treba poći u fruškogorske šume na izletišta i jezera. Junski miris fruškogorskih šuma i proplanaka, boje proleća i zvuci ptica u zoru čine ovu planinu mestom gde možete za trenutak uskladiti svoju biološku enegiju sa onom kojom kosmičke sile upravo obnavljaju prirodni ciklus vegetacije. I dok bosi hodate po travi može vam se učiniti da ste u daljini za tren ugledali Jarila koji okićen cvećem nagoveštava bogat rod na svim poljima, voćnjacima i vinogradima.
Iriški venac i hotel Norcev
Možda su nama bliski prostori ti koji najviše prijaju, baš kao i hrana koja se uzgaja tu gde živimo. Ako je to tačno onda je Iriški venac potrebno nanovo obići, kao što ponekad čitamo već pročitanu knjigu.
More zelenog prostora na Vencu u svim pravcima pruža mnoge radosti za ljubitelje pešačenja i zelenila. Bilo da odaberete šetnju duž puta prema Zmajevcu i Vrdniku, mozda u suprotnom smeru prema TV tornju ili samo do spomenika Sloboda i Informativnog centra NP Fruška gora, šuma će svugde biti blagotvorna i dokazano lekovita. Za one koji žele da za nekoliko dana grad zamene šumom, ali da se ne liše mnogih udobnosti, mogu za višednevni odmor odabrati hotel Norcev.
Vrdnik i sva njegova čuda
Otvoreni i zatvoreni bazen Banje Vrdnik, zbog lekovitih svojstava termomineralne vode dobro su poznata mesta za rekreaciju, odmor i lečenje. Korišćenje ova dva bazena Specijalne bolnice za rehabilitaciju Termal i danas je usluga koja može, ali i ne mora biti deo nekog drugog aranžman.
U blizini banjskog kompleksa nalazi se mnoštvo apartmana, soba, kuća za odmor i vila prilagođenih potrebama i mogućnostima mnogobrojnih posetilaca www.vrdnik.travel
Ponudu smeštaja 2012. je upotpunio hotel Premier Aqua koji poseduje dva bazena sa termomineralnom vodom, spa i wellness centar koji stoje na usluzi, kako gostima ovog hotela, tako i obližnjeg Etno sela Vrdnička kula. Novoizgrađeni luksuzni kompleks Fruške Terme, koji u sastavu ima devet termalnih bazena i atraktivni Wellness & Spa Hotel Fruške Terme sa svim pratećim sadržajima, doprineo je da se Vrdnik nađe među regionalnim destinacimama sa odličnim sadržajima na vodi, konkurentnom hotelskom i kongresnom ponudom. Gostima Fruških Termi takođe su na raspolaganju kapaciteti i usluge hotela Premier Aqua i Etno sela Vrdnička kula.
U blizini Etno naselja Vrdnička kula nalazi se Adrenalin park dužine 450 m, a sa vidikovca na obližnjem Zmajevcu prema Vrdniku se spušta atraktivni Zipline dužine 1470 m.
Vrdnik je u središtu Nacionalnog parka Fruška gora, pa posetioci mogu koristiti staze zdravlja za dužu ili kraću šetnju ili praviti izlete do poznatih fruškogorskih mesta i izletišta. U naselju je i manastir Vrdnička Ravanica u čijem dvorištu je spomenik Vrdničkoj vili – Milici Stojadinović Srpkinji.
Na kraj sveta u Kovilju
U Kovilj je uvek dobro doći. Za mnoge će poseta Gornjoj i Donjoj crkvi, nadasve manastiru Kovilj, biti obavezna duhovna aktivnost. Drugi će, uz prethodnu najavu, otići do Poljoprivrednog gazdinstva Save Graorca poznatog po prerađevinama od mangulice i Koviljskoj rakijadi ili do vinarije Do kraja sveta. Tek, retki će propustiti priliku da posete “Na kraj sveta”, novoizgrađeni restoran na mestu istoimene, čuvene arkanjske čarde. Savremeni restoran u etno stilu Na kraj sveta prilagođen je potrebama različitih grupa posetilaca. Tu će, uz riblju čorbu i druge tradicionalne specijalitete i odgovarajuća vina, uživati, kako oni koji dolaze na porodičan ručak, tako i oni koji žele da iznajme čamac i provedu aktivan dan na Dunavu.
Izlet do manastira Đipša, pa na Atos na ručak
U manstiru Đipša, na zapadnoj strani Fruške gore, retko ćete sresti turiste. Oni koji dođu će zato imati prilike da bez žurbe, uz nepretenciozno tumačenje ljubazne kaluđerice, saznaju o istoriji i vrednostima manastira čija je crkva posvećena Sv. Nikoli. Neveliki manastirski kompleks je brižljivo uređen, prijatan prostor za kratak predah u prirodi i po koju priču o sremskim Brankovićima.
Za one koji znaju da pronađu lepotu u poznatim prostorima vožnja do manastira može biti puna prijatnih utisaka. Ako krenete iz Novog Sada put će vas voditi duž sremske obale Dunava: Petrovaradin, Sremska Kamenica, Beočin, Čerević, Banoštor i Susek gde se na potezu Koruška-Gradine nalazi Restoran-vidikovac Atos. Na putu za Đipšu ovde možete zastati da rezervišete sto za ručak koji će vas čekati na povratku. Atos je mesto gde možete ostati satima uživajući u pogledu koji osvaja vidik pružajući se duž moćne reke i njenih šumovitih i naseljenih obala. U povratku, obavezno svratite po vino u neku od vinarija u Banoštoru i Čereviću. I kada se u smiraj budete vratili u grad pomislite na to koliko je novosadski prostor sa Fruškom gorom na njegovom pragu bogat i čudesno lep.
Izvor: TONS
