Profesor Geografije koji je 30 godina radio u Osnovnoj školi Žarko Zrenjanin na Limanu 3, Vojislav Živkov preminuo je juče u Novom Sadu od posledica korona virusa.
Vojislava Živkova sa punim pravom možemo zvati novosadski profesor Kosta Vujić, jer su ga đaci smatrali i ocem i majkom i pravim prijateljem, koji je uvek bio tu za njih.
Đaci sa kojima smo pričali za profesora imaju samo reči hvale, a neki od njegovih đaka postali su uticajni građani i poznati sportisti.
U priči sa direktorom OŠ Žarko Zrenjanin, Žarko Mušicki saznali smo da je profesor Živkov bio ugledni i omiljeni član kolektiva i dobar pedagog i kolega te da je trebao da primi i plaketu za 30 godina rada u školi, ali da je prerana smrt omela planove.
– Od samog početka videlo se da će biti veoma posvećen svojoj nauci i svom radu. Nastava mu je bila veoma zanimljiva, to mogu da potvrde i svi đaci koji su bili kod njega- kaže Mušicki.
On dodaje da se Živkov aktivno uključivao u sve aktivnosti škole i u sve događaje i da je bio član tima za međunardnu sardadnju, da je učenike često vodio u Rumuniju i vrlo rado dočekivao đake iz te zemlje.
Od samog početka videlo se da će biti veoma posvećen svojoj nauci i svom radu
Jedan od učenika profesora Živkova rekao je da je zbog njega zavoleo geografiju i razvio ljubav prema putovanjima.
Profesor Živkov premda nije živeo na Limanu, poštovali su ga baš Limanci i zvali ga legendom svog kraja, s obzirom da je brojne Limance izveo na put.
Na sajtu škole otvorena je i elektronska knjiga žalosti.
Nikola Bilić
Kakav je to bio profesor, jednom prilikom na času je prozivao i moj drugar je bio prvi u dnevniku i kada ga je prozvao drugar je rekao: profesore zašto uvek krećete od prvog ajde jednom od poslednjeg a Voja okrene dnevnik naopako i opet prozove njega 🙂
Iskreno saučešće porodici, ostaje bolan utisak, kao svaki put kada ode neko drag…Večna slava i hvala za sve dragi Profesore! Nedostajaćete…
Nek pociva u miru.
Razredni kakvog bi svako pozeleo, pocivaj u miru legendo.
Tvoj Vlll3
Dragi kolega,mirno spavaj s anđelima.
On je bio moj nastavnik dok nije preminuo
Vjecnaja pamjat. +++
Čast je imati ovakvog čoveka za prijatelja.Nek mu je laka zemlja.
Dobri covece,pocivajte u miru
Neka je večna Slava i Hvala čestitom komšiji Vojkanu. Poslednji pozdrav sa tvoje Avijacije
Ево пишем ћирилицом, како би и он то радио.
Воја је био велики човек, друг и пријатељ, истински патриота. Још бољи отац и муж.
Сигурно један од најбољих педагога које је Нови Сад имао.
А колико га ђаци воле и цене и колико га поштују, то (тек) сада видимо. Постали су свесни да их је вешто и зналачки, кроз часове географије, уствари спремио за живот.
Нека му је лака земља.
Туга до неба….
Оде нам и Воја, мој драги пријатељ…
Obavezno proveriti ko i kako ga je lecio! KCV je postao mesto velikog zlocina!
Dragi nastavnik Voja….Tuga do neba. Medju najboljima pedagozima koje je ovaj grad imao. Mnoge generacije naucio da vole geografiju. Ucio nas da mislimo i razmisljamo… Moje prvo, samostalno putovanje u inostranstvo bilo je sa ovom divnim covekom. Hvala, nastavnice. Neka ti je vecna slava
Били смо колеге у ОШ Ж З кад је почињао… Од првог дана у учионици био је као риба у води… Одржи шест часова, ал’ он би још – дуго му до сутра… Мени је био као рођени брат, млађи… Прави човек… Душа ме боли за њим… Саучешће породици.
Veliki gubitak. Poslednji pozdrav legendi! Sećam se kao dan danas njegovog sedenja na katedri dok drži štap, vožnje rolera u hotelu na ekskurziji sa nama i pedagoških macola. Zbog njega sam zavoleo geografiju i svet generalno. Neizmerna tuga.
Mi smo mu bili prva generacija. Bas mi je ostao u secanju kao normalan, zanimljiv nastavnik, osvezenje za te rane 90te kad je dosao u Zarkovu. Jako mi je zao. Dragi Vojo, putuj s andjelima..
Počeo si nam predavati davne 92 ili 93 zahvaljujući tebi zavoleo sam geografiju.
Počivaj u miru dragi profesore!
Saučeše porodici.
Dejan Mandić
Neverovatni i dragi Vojkan, sokirana sam.zabavno je bilo druzenje sa njim, sjajan i razuman.,duhovit i velikodusan. Uvek ce nedostajati. Saucesce divnoj porodici