Priroda, odnosno životna sredina u Nacionalnom parku Fruška gora, kao što je to slučaj i na globalnom nivou ponovo je dominantna i primarna od kako je uvedeno vanredno stanje zbog pandemije, a što je za posledicu imalo i redukovanje kretanja ljudi i saobraćaja.
U Nacionalnom parku Fruška gora kažu i da su prvomajski praznici tokom vanrednog stanja “protekli u miru i u skladu sa propisanim merama Vlade”.
“Usled uvođenja vanrednih mera na svetskom nivou svugde je redukovano kretanje ljudi i rečni, drumski, avio saobraćaj, kao i sve vrste industrija i velikih globalnih zagađivača. Dobili smo informacije da je mnogo šumskih potoka i velikih vodotoka rezultiralo bistrijim i čistijim sastavom, da se životinje slobodnije kreću, da više vazduh nije vidljiv u velikim svetskom metropolama, kao što i treba da bude. Na taj način imamo osećaj da je priroda doživela blagi restart”, kaže diplomirani inženjer šumarstva, Dragan Vidović, ruovodilac čuvarske službe JP NP Fruška gora.
Kaže i da je blagi restart doživeo i Nacionalni park Fruška gora.
“Ljudi se ne kreću toliko, planinari, posetioci, turisti, industrija i opšte životne potrebe i navike su umnogome smanjene, ugostiteljski objekti ne rade, saobraćaj je znatno manjeg inteziteta, sve je podređeno nekom minimumu, osim prirode kojoj je pružena maksimum nezavisnosti u 21. veku”, navodi Vidović.
On primećuje da te promene nisu mnogo velike nego da je to samo malo ublažavanje negativnih posledica koje priroda doživljava i momentalna reakcija.
“Plašimo se da se nakon prestanka ove pandemije sve vraća nekim starim navikama i tokovima, pa će ponovo biti negativnih posledica po životnu sredinu”, napominje Vivodić i opisuje kako .sada izgleda priroda u Nacionalnom parku:“Trava i biljke cvetnice mnogo su bujnije i mnogo slobodnije rastu, žbunaste i drvenaste biljke prate svoje prirodne procese u proleće, ali nekako slobodnije, bez ugrožavača i ometača na bilo koji način”.
Navodi i da su životinje slobodnije, iako na njih ovo mnogo ne utiče.
Jer, kako kaže, životinje nemaju razvijenu svest nego urođene instikte, pa preko njih deluju na sve promene koje su u njihom okruženju, otuda i reakcije na pojavu čoveka ili predatora kada se nađu u neposrednoj blizini, ali i pored toga sada se češće mogu videti.
Vidović dodaje da na terenu najstarijeg nacionalnog parka i jedinog na teritoriji Vojvodine nije bilo posetilaca za prvomajske praznike, a u skladu s odlučaka Vlade, te dodaje da su posetioci izostali i 2. maja zbog lošeg vremena
Danas su, kaže, vremenski uslovi nešto bolji, ali da je broj posetilaca u Nacionalnom parku izuzetno mali.
“Samo su se najhrabriji odlučili za planinarenje, opuštene šetnje ili pak roštiljanje”, kaže Vidović.
Podseća da je Čuvarska služba NP Fruška gora, kao i svakog dana na terenu i na raspolaganju posetiocima i korisnicima zaštićenog područja.
Na posetioce redovno apeluju da poštuju opšta pravila u prirodi i uputstva, pre svega kada je odlaganje smeća u pitanju, ali i posebna opreznost sa otvorenim plamenom.
Izvor: Tanjug
