Obradovala je Srbiju pre dva dana vest da je predsednik Aleksandar Vučić, potresen pričom o teškim uslovima života četvoročlane porodice Ivanov iz sela Drajinci na Vlasini, odlučio da im lično pomogne, dok će nadležne državne ustanove, ali i organi lokalne samouprave učiniti sve da pronađu trajno rešenje za njihove problem.
A, glava ove kuće Ivan tek je juče iz našeg poziva saznao za predsednikovu nameru, jer u kući nemaju ni televizor ni radio, a o internetu da ne govorimo.
U neverici je Ivan odmahivao glavom, a onda duboko uzdahnuo i rekao: – Hvala, mnogo hvala predsedniku. Ne znam. Ne mogu da verujem. Jooooj, ne mogu da verujem. Nismo se ovoj radosti nadali.
Kao što ni naša javnost nije mogla da veruje da porodica može da živi u takvim, teškim uslovima, nedostojnim čoveka. U kući koja više izgleda kao idealna scenografija za snimanje horor filma nego kao dom za dve devojčice Anđelu (12) i Valentinu (11) i njihove bolesne roditelje Snežanu i Ivana.
Oronuli, oljušteni i crni zidovi, krov koji prokišnjava, dotrajali nameštaj… To je kuća koju su davno sagradili Ivanovi baba i deda, potom su u njoj živeli njegovi roditelji, pa sada on sa ženom i ćerkama. A, otkako je izgrađena u nju se više nikada nije ulagalo. I u toj kući, na Vlasini, u Drajincima, u blizini Strazimirovaca, graničnog prelaza sa Bugarskom, detinjstvo provode Anđela i Valentina. NJihovi roditelji, iako bolesni, daju sve od sebe da im deca ne budu gladna, ali sa njihovim primanjima i redovan obrok je često neizvestan.
– Živimo sa ukupno 25.000 dinara socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Dok sam mogao da radim radio sam, a onda mi je propala firma… A, sada, već više i ne mogu – govori nam Ivan oslanjajući se na štap. – Supruga je slabog zdravlja. Znam da nismo jedini koji žive teško, ali su nam deca dobra pa sve što možemo činimo da žive bolje.
I dve sestrice juče su plakale, ali prvi put posle mnogo vremena niz Valentinino i Anđelino lice slivale su se suze radosnice.
– Mi ne možemo da verujemo da se ovo događa. Šta god novo u kuću da nam stigne, mi ćemo se obradovati – rekla nam je uplakana Valentina i potom je sa sestrom žurno krenula u školu u susedno selo Klisurica.
Škola im je obezbedila prevoz pa ne moraju da pešače sedam kilometara jer se njihova kuća nalazi bukvalno usred šume i do nje nema puta.
Planinsko selo Drajinci, u pograničnom pojasu sa Bugarskom, decenijama ostaje bez meštana. Uglavnom ga naseljavaju stariji, oni koji su odlučili da ne napuštaju svoja ognjišta. Često komšije svrate kod Valentine i Anđele i donesu im šta ko može, ali to nikada nije bilo dovoljno da ove devojčice imaju i delić normalnog detinjstva.
OBRADOVALA SE I PLEMENITA TAMARA
Do porodice Ivanov prva je došla humanitarka Tamara Misirlić (na slici) iz Vranja, koja je bila duboko dirnuta suzama devojčica koje se najviše pribojavaju hladne zime.
– Sve čega se čovek dohvati u njihovoj kući je dotrajalo, devojčice se kupaju u koritu, nemaju čak ni svoje krevete, nemaju ni delić onoga što imaju njihovi vršnjaci – kaže Tamara. – Radosna sam jer je predsednik odlučio da im pomogne. Njima je svaka pomoć dobrodošla. Tamara Misirlić je podvižnik “Večernjih novosti” – dobitnica srebrne plakete u akciji “Najplemenitiji podvig godine”.
Alo.rs
