Foto: Cliffside Malibu

Podaci govore da osam od deset osoba koje počine samoubistvo su na neki način pokazivale znake u promeni ponašanja, kao što su povlačenje u sebe, nezainteresovanost za druženje, izostajanje sa posla ili iz škole, neredovni obroci. Ovo su znaci da se osoba ne oseća dobro i da joj je potrebna pomoć.

Svetska zdravstvena organizacija objavila je da se stopa suicida u Srbiji početkom 2000-ih bila oko 21 procenat, a u prethodnih pet godina je smanjena na 15 procenata. Međutim, poslednjih nedelja svedoci smo više slučajeva samoubistava mladih i adolescenata.

-Kada pogledamo našu statistiku, broj poziva za pomoć u prevenciji samoubistva za proteklu godinu je 8000, a prethodnih godina je bio 6000. Veoma često tema je bila posledice pandemije, trenutni problemi u krugu porodice, na poslu, briga o egzistenciji, zdravstveni problemi. Jako je važno razgovarati o tome i slušati nekoga- govori Vanja Jović Radovanović, psihološkinja i volonterka centra “Srce”, koji pruža emotivnu podršku osobama u krizi i prevenciji samoubistva.

Ona je istakla da je nekada važnije saslušati osobu, nego dati instant rešenje koje često zna da izazove kontraefekat. Jedna pogrešna rečenica može biti okidač za samoubistvo kod osobe koja je u krizi, poput “Imaš sve, odakle ti pravo da misliš da ti je teško?”, “Mlad si, život je pred tobom!”, “Naći ćeš novog dečka, ovaj ionako nije bio vredan”.

– Neke stvari potencijalno mogu da obezvrede nečiji period života kojem je on posvetio vreme i trud i godinama bio u nekom odnosu, a lekovite rečenicu su najčešće one koje ne teraju na momentalno rešenje, već one koje poprave dan. Jedna od njih je samo “Kako si?”- rekla je Jović Radovanović za NS Uživo.

Doktor Dragan Žuljević, klinički psiholog-psihoterapeut kaže da je stopa samoubistava kod mladih veća nego kod starije populacije i da su odraz duboke otuđenosti deteta u odnosu na društvu i sredinu.

-Sama okolnost da dete oseća teret da priča o nekom problemu, stid, sramotu, doživljaj čudnosti, toga da je drugačiji, dovodi do toga da se povlači u sebe i sami nastoje da izađu na kraj sa svojim problemima. Ti problemi prevazilaze njihove trenutne kapacitete, što psihične što uzrastne, da sa njima sami izađu na kraj i iz tog očajanja se odlučuju na radikalne stvari- objasnio je za naš portal dr Žuljević.

Autor: Ivona Karan

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments