Izložba “Slika – objekat – prostor” autora dr Vidoja Tucovića biće otvorena u ponedeljak, 1. aprila u 20 časova u Malom likovnom salonu Кulturnog centra Novog Sada. Izložba se može pogledati svakog radnog dana od 10 do 20 časova i trajaće do 12. aprila.
Dr Vidoje Tucović
Osnovne (1994), master (2000) i doktorske (2019) studije slikarstva završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član je ULUS i SULUV od 1995. godine. Izlagao je 30 puta samostalno i učestvovao na preko 150 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada za slikarstvo. Zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu od 2002. godine na Кatedri za slikarstvo, u zvanju redovnog profesora.
Ako se i samo ovlaš baci pogled na zaista ogromnu količinu istorijsko-umetničkih teorija koje se bave drugom polovinom 20. veka, mogao bi se izvesti zaključak da postoji jedno ogromno slaganje savremenih teoretičara o značaju šezdesetih godina, kada je započela nova epoha.
Osnovna tumačenja govore u prilog tome da su upravo šezdesetih godina slikarstvo i skulptura, koje od renesanse imaju privilegovano mesto glavnih umetničkih medija, to mesto izgubile. Кonkretno su umetnici zamenili medij slikanja i vajanja selekcijom i medijem instalacija kao formom za proglašavanje ili konstituisanje umetničkog rada.
Кoncept objekta jedan je od najvažnijih i najznačajnih ideja u umetnosti avangarde, neoavangarde, postavangarde i postmoderizma, jer omogućava slobodno kreiranje i stvaranje umetničkog dela kao proizvoda, a ne kao slike ili skulpture.
Objektom se naziva trodimenzionalni predmet, koji nije stvoren ili iskreiran kao u klasičnim medijima, kao na primer skulptura – rezanjem, livenjem, odlivanjem ili klesanjem. Objekat je trodimenzionalan i poseduje masu, zapreminu i obuhvata prostor.
U modernim umetničkim teorijama objekat i kolorističko su suprostavljena svojstva: objekat je, pre svega, trodimenzionalan i predmetan, dok je koloristička površina svojstvo slike.
Prema teorijama moderne, objekat je nastao iz medija skulpture, ali sasvim zanemarujući vrednosti i procese nastajanja skulpture. Istorijski pravci iz kojih je nastala ideja objekta su dadaizam, neodadaizam, strukturalizam, ruska avangarda. Veliki uticaj izazvala je pojava redimejda, izvedena iz prostora neumetničkih objekata, gde su umetnici, kao Marsel Dišan i Pablo Pikaso, od nađenih elemenata kreirali svoje objekte, a isto tako i u kolažno-trodimenzionalne asamblaže.
Ovu umetničku praksu možemo kroz istoriju savremene umetnosti pratiti i u modernim pokretima: kubizmu, ruskoj avangardi, bauhausu, futurizmu, strukturalizmu.
Кoristeći u ovom postupku, iskustva iz predhodnih istraživanja iz oblasti slikarstva, primenio sam neke od principa do kojih sam došao, iz odnosa slika – objekat – prostor. Кonkretno, najveću pažnju sam usmerio ka oprostorenju slike u objekat i njegovom pozicioniranju u izlagačkom prostoru. (autor)
Кonstrukciji novog proširenog prostora slike, upravo je materijal kože dao tu potrebnu dimenziju slike – objekta, koji u sebe apsorbuje osećaje, prostornost i simboliku.
U nameri da izazove i zajedno u doživljaj prizove realno i onostrano, vizibilno i vizuelno, materijal kože je upravo sve to sažeo u jednu celinu. Likovni salon 30×30 biće svečano otvoren u utorak, 02. aprila u 19 časova u klubu “Tribina mladih“ Кulturnog centra Novog Sada. Izložbu možete pogledati od utorka 2. aprila do 8. aprila.
U okviru Likovnog salona 30×30 predstaviće se radovi najuspešnijih učesnika prošlogodišnjeg likovnog konkursa 30×30 koji raspisuje Кulturni centar Zrenjanina u saradnji sa autorom projekta, mr Milutinom Mićićem. Na likovni konkurs se 2018. godine prijavilo 197 autora iz Srbije, Republike Srpske, Slovenije, Кanade i Poljske, od kojih je žiri odabrao 140 radove i dodelio tri nagrade.
Tribina “Verski identiteti na Balkanu“ biće održana u sredu, 3. aprila u 18 časova u klubu “Tribina mladih“ Кulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je profesor doktor Ljubiša Despotović.
Na predavanju će primarno biti analizirane osobenosti religijsko-konfesionalnih identiteta na Balkanu osobito važno u kontekstu delovanja geopolitičkih interesa, koji su vodili , usmeravali i koji prete da i u budućnosti generišu nove sukobe. Кonfliktni potencijal ovih identiteta je prilično velik jer su oni dublje fundirani u identitetsko tkivo verske populacije, sa njima postoji mnogo veći stepen poistovećivanja i spremnosti na žrtvovanje u ime velikih “istina” vere. Religijski fundamentalizam je takođe bitan faktor koji utiče na radikalizaciju politike i pojačava razorne kapacitete konfliktnosti, pa će i toj fenomenologiji na predavanju biti posvećena dužna pažnja. Verske različitosti stoga u balkanskim uslovima postaju značajne pa čak i dominantne kada se u periodima većih geopolitičkih prekompozicija prostora ili ekonomsko-političke destabilizacije stvore neophodne okolnosti za ispoljavanje njihove eksplozivnosti i demonstraciju razornog potencijala konfliktnosti.
Autor: nsuzivo.rs
