U Novom Sadu je sve više gojazne dece, svako treće ima problem s kičmom, lopta im ispada iz ruku, ne mogu da dignu nogu preko lastiša

U Novom Sadu je sve više dece koja zbog neaktivnosti imaju problem s deformitetima kičmenog stuba i gojaznošću. Ključni problem je to što deca većinu slobodnog vremena troše na igranje igrica na pametnim telefonima i računarima. Gotovo niko ne ume da igra između dve vatre, lastiš, klikere. Međutim, stručnjaci kažu da problem može da se reši ukoliko se reaguju na vreme.

NEDOSTATAK KRETANJA

Kineziterapeut Nikola Jevtić za naš portal poručio je da je smanjeno kretanje veliki problem kako kod dece, tako i kod odraslih.

– Kada pričamo o nastanku deformiteta moramo biti precizni i reći da deformiteti kičmenog stuba kao što je skolioza nastaju iznenada najčešće u predpubertetskom i pubertetskom periodu. Samim tim najbolji vid prevencije je rana detekcija i reagovanje na vreme. Ovaj deformitet ima od 2-3% populacije, ono što je naučno potvrđeno je da je veća zastupljenost u zemljama koje su udaljenije od ekvatora, za razliku od onih koje su bliže ekvatoru, pa samim tim možemo reći da jedan od faktora može biti i vitamin D, ali ovo definitivno nije jedini razlog – rekao je Jevtić.

LOŠE SEDENJE

Sagovornik je dodao da je važno znati da nošenje torbe na jednom ramenu i krivo sedenje za decu koja već imaju skoliozu je veoma opasno i podstiče dalje pogoršanje problema.

Loše držanje tela, gde nije došlo do promena na pršljenovima i diskovima, već je tu jedan od glavnih problema mišićna slabost i smanjena fizička aktivnost. Ovakve dece je mnogo, možemo reći da svako drugo dete ima neki problem kada je loše držanje u pitanju.

Rešenje je u ranoj detekciji problema, što znači da sistematski pregledi imaju jednu od glavnih uloga u usporavanju povećanja broja dece sa lošim držanjem i deformitetom kičmenog stuba. Drugi način je upravo što više fizičke aktivnosti, uključivanje dece u sport.

– Bitno je da deca idu na sport koji oni vole, a ne favorizovati određeni sport zato što očekujemo da nam dete bude Novak Đoković ili Nikola Jokić. Treba pustiti decu da budu deca, a ne mali ljudi i da sami odaberu sport. Nema lošeg sporta – naglasio je Jevtić.

Njegova preporuka za roditelje je da uvek posmatraju svoju decu i ako utvrde bilo kakvu promenu na telu kao što je spušteno rame, povijena ramena ili pomerena karlica u stranu da odmah reaguju i da se jave svom lekaru ili fizijatru koji će ih dalje uputiti i dati prave informacije.

ŠKOLA ZAKAZALA

Kod doktora Milana Stjepanovića, u ambulantu za rehabilitaciju Activo, dolaze ljudi od 7 do 77 godina.

– Opšte je poznato to da deca dolaze na preglede u poslednjih 30 godina zbog nepravilnog sedenja, neaktivnosti, lošeg držanja i krive kičme. Imaju loše zglobovie, ne idu bosi- rekao nam je Stjepanović.

On je savetovao da je za rešavanje problema ključno raditi fizičko vaspitanje u školi.

– Ako toga ne bude problem tek predstoji, zbog pandemije korona virusa gde su svi zaključani u kuće, onlajn nastava se drži, svi sede za kompjuterima i od toga nema ništa. Čovečanstvo se deli na čičagliše i gladijatore i to je budućnost čovečanstva. Onaj ko ima mogućnost da završi visoke škole će zarađivati, a drugi će biti gladijatori – istakao je doktor.

Najčešći problemi sa kičmom kod dece su skolioza -krivljenje kičme u stranu, najčešće u obliku slova C, kifoza – pogrbljenost, kada je rameni pojas i kičmeni stub u grudnom delu povijen ka napred i lordoza – prenaglašena krivina u lumbalnom tj. donjem delu kičme. Za uspešno lečenje najvažnije je rano otkrivanje, poseta lekara

GOJAZNOST JE EPIDEMIJA

Negativna slika o svom telu, problemi sa kičmom, depresija, nisko samopouzdanje su česte posledice gojaznosti kod dece, zbog čega je važno da se od ranog detinjstva pazi na kilažu deteta, kao i da se u školskim i predškolskim ustanovama uvode zdrave navike.

Nutricionista Dušan Živić izjavio je za NS Uživo  da su deca koja najčešće dolaze na preglede predškolskog uzrasta, kada su u razvoju.

– Gojaznost je pre svega epidemija i pokretač za sve bolesti. Ukoliko je dete gojazno vrlo je važno da se dođe na vreme. Apsolutno je važna fizička aktivnost uz regulisanu ishranu, prevencija deformiteta kičmenog stuba veoma je važna fizička aktivnost – poručio je dr Živić

On je dodao da je dugotrajno sedenje ispred televizora ili računara štetno za kičmu i da bi ga trebalo svesti na najmanju moguću meru.

– Roditelji moraju da poslušaju savet lekara i usmere svoju decu na pravu terapiju, da posvete deci pažnju, decu uključivati u organizovana sportska dešavanja, uključi fizička aktivnost,  deci od malih nogu obezbediti jedan zdrav život – istakao je doktor.

LOŠA ISHRANA I SLATKIŠI

U  Srbiji je svako treće dete gojazno, procenat gojaznosti porastao za 60%, a oko 43% dece svakodnevno konzumira slatkiše. Manje od 20% dece ima naviku da dnevno pojede po jednu voćku, dok četvrtina svih učenika jede slatkiše i više puta dnevno – navodi Instituta za javno zdravlje Srbije.

Prema podacima Instituta dečaci su češće gojazni, ali da devojčice više doživljavaju svoje telo kao gojazno, a često navode potrebne dijete. Dečaci su fizički aktivniji od devojčica, ali se fizička aktivnost i kod jednih i kod drugih smanjuje u toku odrastanja, naročito kod srednjoškolaca.

Zorica Topić