Fenomen interneta, umrežavanja i brzog prenosa informacija promenio je svet, pisma iz daleka zamenile su aplikacije za dopisivanje koje imaju širok spektar mogućnosti od slanja takozvanih emotikona pa do razmene video materijala i fotografija.
Da li je internet koji spaja ljude paradoksalno baš doveo do otuđenja i gubitka empatije tema je mnogih sociologa i psihologa.
Ono na šta je internet i razvoj tehnologije zasigurno najviše uticao je način i brzina prenošenja informacija. Promenjen je način izveštavanja, a građanima data mogućnost da budu fotografi i reporteri sa lica mesta.
Upravo ovo je dovelo do toga da ljudi kada vide požar ili saobraćajnu nesreću uzimaju telefone, ali ne da pozovu pomoć, već da nemili događaj zabeleže kamerom, postave na društvene mreže ili pošalju medijima.
Da li je ovakvo ponašanje usađeno u ljudskoj prirodi pitali smo sociologa Kristinu Pejković.
– Kao i većina drugih ponašanja ljudi, razmena informacija ukorenjena je u evoluciji. Imala je značajnu ulogu u preživljavanju, jer su na taj način ljudi prenosili sta se dešava u okruženju, od potencijalnih rizika do povoljnih prilika, rekla je Pejković.
Ona je dodala da su mnoga ponašanja koja su tokom evolucije imala snažnu funkciju, ukorenjena kao društveni obrasci ponašanja te da su neka od tih ponašanja izgubila svoju funkciju, a neka osnažila.
Zašto ima više ljudi koji snimaju požar, nego onih koji pomažu u gašenju?
– Nije sigurno da li je više prvih, nego drugih. Sigurno da ima onih i koji prvo prijave i ne snimaju. I jedni i drugi imaju ulogu u prenosu informacija, a ako se cela stvar posmatra u kontekstu savremenih informacionih tehnologija, može se reći da postoje faktori koji podupiru prvo ponašanje, odnosno snimanje takvih situacija, odgovara Kristina Pejković.
Dodala je da je prvi faktor olakašani prenos informacija, a drugi to da se pojedinci osećaju bitnima ukoliko poseduju nekakvu ekskluzivnu informaciju ili snimak.
A šta o ovome misle građani?
U razgovoru sa građanima Novog Sada zaključili smo da većina njih za ovaj fenomen krivi internet i ističe da bi oni svakako prvo pozvali nadležne službe ili pokušali da pomognu nego što bi uzeli da neki nesrećni događaj zabeleže kamerom telefona.
– Ne razumem odakle ta potreba ljudima, inače to je veoma česta pojava da snimaju, ali mislim da je osnovno da se pozove nadležna hitna služba, ja bar tako posmatram stvari, rekao je jedan sugrađanin.
Jedna starija sugrađanka za sve krivi internet i navike mlađih generacija, dok drugi sugrađanin ljude koji ne pruže pomoć naziva pogrdnim imenima.
Većina ispitanika zaključuje da nam je svima potrebno malo više ljudskosti i empatije.
Autor: Nikola Bilić
Isti ljudi koji ni ranije nisu ni pomisljali da pomognu ne pomazu ni sad, dok oni koji su i ranije pomagali pomazu i sad. Razlika je jedino u tome sto se ovi prvi sad sete da mogu i da snimaju.