Cena poljoprivrednog zemljišta po hektaru u Srbiji dostigla je nezamislivu cifru i raste iz godine u godinu. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, rekord je zabeležen u mestu Rumenka kod Novog sada, gde hektar košta čak 500.000 evra.
Ubedljivo najskuplja oranica je pomenuta u Rumenki, a pre toga je rekordna cena za hektar iznosila 400.000 evra, a takva oranica prodata je u Kaću.
Rekordi samo padaju
Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u trećem tromesečju prošle godine prodato je u Surčinu, gde je za 4.097 metara kvadratnih plaćeno 39 evra po kvadratu ili 159.783 evra.
Ova cifra je za jednu oranicu ogromna, iako se radi o nešto manje od polovine hektara. Da je budući vlasnik kupio ceo hektar ove njive u Surčinu, platio bi je neverovatnih 390.000 evra. Kada je u pitanju poslednje tromesečje ove godine, rekorder po ceni je ponovo bilo mesto u Vojvodini. Najskuplji kvadrat plodne oranice prodat je u Kaću kod Novog Sada, po ceni od 14 evra po kvadratu, pa je za njivu od 10.717 kvadrata isplaćeno 150.000 evra. U Kaću već nekoliko godina unazad potražnja je velika, pa se tamo postižu i najviše cene.
Stručnjaci smatraju da je obradivog poljoprivrednog zemljišta sve manje i da se zato povremeno pojave ekstremi sa ovako visokim cenama, ali prognoziraju i da će njive sigurno biti sve skuplje i traženije. Dodaju da nije isključeno da se neko poljoprivredno zemljište prenameni u građevinsko, ali napominju da taj proces nije ni jeftin, ni jednostavan.
– Obradivih površina je sve manje, potražnja je velika, te zemljištu zbog toga i skače cena. U Vojvodini je najkvalitetnije zemljište, pa nije čudno što su pojedine oranice prodate za veliki novac, ali ni okolina Beograda ne zaostaje mnogo. Cene poljoprivrednog zemljišta još od 2001. godine rastu, tada je hektar koštao oko 200 evra, 2008. godine je bio 5.000 evra, a evo vidite kolike su cifre sada – naveo je ranije za Informer agroekonomista Milan Prostran.
Svetski trend
Prostran je izjavio da je kupovina zemljišta svetski trend, jer se na plodnim oranicama proizvodi hrana, što je postalo sve primamljivije ljudima koji bi da ulože svoj kapital, iako se nisu ranije bavili poljoprivredom.
– Oranice će se sve više tražiti i biće sve skuplje. Nije isključeno da neko kupi poljoprivredno zemljište i prenameni ga u građevinsko, ali postoje neke procedure i dozvole koje treba da se pribave, zbog čega to nije baš tako jednostavno. Mi stalno mislimo da imamo mnogo njiva i oranica jer smo mi poljoprivredna zemlja, ali činjenica je da je obradive zemlje sve manje i da je zbog toga skuplja – naveo je Prostran.
informer
