Poljoprivrednici u Srbiji godinama su izloženi mnogim izazovima u svom uzgoju s obzirom da klimatske promene značajno menjaju i utičnu na rod raznih kultura.
Kako je za naš portal naveo poljoprivredni novinar Slavko Dabižljević, poljoprivrednici su sve više primorani da se prilagode vremenskim uslovima odnosno neuslovima.
-Definitivno da žetvena struktura, recimo kada je u pitanju uzgoj kukuruza, mora da se menja. U Banatu recimo, neće više moći da se uzgaja kukuruz bez navodnjavanja. Što se tiče uzgajanja soje, potrebna je reonizacija, da se odredi gde i šta može da se gaji. Ne možemo na bilo kom mestu da sejemo bilo koju biljnu vrstu. U budućnosti, mi bez sistema za navodnjavanje teško da ćemo moći da uzgajamo kukuruz, posebno u Banatu i u delovima koja su pogođena jakom sušom – objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje zašto se poljoprivrednici opiru prilagođavanju i menjanju načina na koji se seju određene biljne vrste, Slavko dodaje:
-U zapadnobačkom okrugu je situacija dobra, i kulture su poprilično uspešne i ove godine. Ono što je mene oduševilo prolazeći iz Sente prema Bačkoj Topoli, imao sam priliku da vidim posađen sirak – sirak za zrno i sirak metlaš, u zavisnosti ko šta želi da uzgaja, ali to su recimo kulture koje su adekvatnije za uzgoj. To su tkz alternativne kulture, međutim, one mogu biti i prioritetne kulture jer daju veoma dobre prinose – rekao je on.
Popularne kulture najlakše za obrađivanje
-Međutim, popularne kulture kao što su kukuruz, soja i slično je mnogo lakše obrađivati, jer je to čisto ratarstvo za koje imate aktivnog posla dva meseca, od 365 dana u godini. Dakle vi tokom godine, 300 dana odmarate – objašnjava Dabižljević.
-Poljoprivrednici će morati da menjaju svoje odluke, primorani su da se prilagode i prigrle nove načine navodnjavanja, uzgoja, sejanja i generalno tretiranja biljaka. Ove godine, 2025/2026. biće rekordno posejano pšenice, ječma i uljane repice. To su jesenje biljne vrste koje dolaze ranije, a svi mi koji se bavimo poljoprivredom moramo da obratimo više pažnje na vremenske neprilike – zaključio je naš sagovornik.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo pruža širok spektar pomoći — od značajnih finansijskih sredstava (svaka godina donosi stotine miliona dinara kroz javne konkurse) do besplatne savetodavne podrške i stručne edukacije. Podrška cilja različite segmente: mlade poljoprivrednike, voćare, stočare, pčelare, proizvođače vina i rakije, sisteme navodnjavanja, te čak ribarstvo.
nsuzivo.rs
