Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić ponovo je u oštrom tonu govorio o Srbiji i jačanju njenih oružanih snaga, navodeći da Zagreb upravo u vojnom usponu Srbije vidi razlog za dodatno naoružavanje i razvijanje odbrambene saradnje sa Albanijom i vlastima u Prištini.
Govoreći na međunarodnoj konferenciji „EU 4 Defence Readiness – Road Map to Future” u Zadru, Anušić je bezbednosnu situaciju u regionu ocenio kao „tešku i komplikovanu”, a značajan deo izlaganja posvetio je Srbiji, njenoj vojsci i politici Beograda.
„Neverovatna je retorika, agresivna, napadačka i, na kraju krajeva, vrlo neprijateljska. Šta ćemo i kako ćemo u budućnosti sa tim našim susedima i šta ćemo i kako ćemo sa njima i njihovom politikom, to ćemo još videti”, rekao je Anušić, prema izveštaju hrvatskih medija.
Posebno je ukazao na modernizaciju Vojske Srbije, priznajući da Beograd već godinama ozbiljno ulaže u svoje odbrambene sposobnosti.
„Svesni smo jedne stvari, da Srbija već desetu godinu intenzivno naoružava svoje oružane snage vrlo ozbiljnim oklopnim, ne bih rekao odbrambenim, nego ofanzivnim sistemima”, kazao je hrvatski ministar.
Zagreb govori o „protivodgovoru”
Anušić je zatim govorio o raketnim sistemima Srbije, tvrdeći da je upravo razvoj srpskih sposobnosti bio motiv Zagrebu da obezbedi sopstveni „protivodgovor”.
„Na vest da Srbija ima rakete koje su 400 kilometara dometa, koje su kineske proizvodnje, nama je bio dovoljan motiv da tražimo protivodgovor”, naveo je Anušić.
Prema njegovim rečima, Hrvatska takav odgovor već ima ili će ga uskoro imati.
„Mi protivodgovor imamo. Imamo raketni sistem dalekog dometa, dužeg dometa nego što oni imaju svoje domete. Ne želim da generalno rasprava o tome završi time ko ima veći domet raketnog sistema, ali odgovor za ono što oni imaju Hrvatska ima i vrlo brzo će biti u posedu i napraviće ponovo tu ravnotežu oružanih sila i snaga na ovom prostoru, na jugoistoku Evrope”, rekao je Anušić.
Takvo obrazloženje praktično stavlja Srbiju u središte hrvatskih planova za jačanje dela vojnih kapaciteta, iako zvanični Beograd svoju modernizaciju oružanih snaga predstavlja kao politiku odvraćanja i očuvanja odbrambene sposobnosti zemlje.
Saradnja Zagreba, Tirane i Prištine
Anušić je u istom nastupu opravdavao i saradnju Hrvatske sa Albanijom i vlastima u Prištini, navodeći da Zagreb mora da bude dovoljno snažan kako „nikome više ne bi palo na pamet da napadne Hrvatsku”.
„Iz tog razloga treba da imamo saradnju sa našim saveznicima, kako sa Republikom Kosovo, tako i sa Albanijom”, rekao je Anušić.
Hrvatska, Albanija i predstavnici vlasti u Prištini potpisali su u Tirani 18. marta 2025. godine deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. Dok Zagreb taj dokument zvanično opisuje kao deklaraciju o saradnji, a ne kao formalni vojni savez, njime su predviđeni jačanje odbrambenih sposobnosti i industrije, vojna interoperabilnost, zajednička obuka i vežbe, kao i koordinacija u evroatlantskim bezbednosnim strukturama i podrška Prištini na putu ka NATO strukturama.
Anušić je i u aprilu ove godine, posle susreta sa albanskim ministrom odbrane, insistirao na tome da deklaracija „ne predstavlja nikakav vojni savez”, već tehničku saradnju, razmenu znanja i saradnju odbrambenih industrija.
Beograd: Vojni aranžman predstavlja bezbednosni izazov
Srbija, međutim, na takav regionalni vojni aranžman gleda bitno drugačije. Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je u februaru ove godine da produbljivanje vojne saradnje Hrvatske, Albanije i privremenih institucija u Prištini predstavlja „faktor pritiska i bezbednosni izazov za Srbiju i srpski narod na Kosovu i Metohiji”.
U saopštenju Ministarstva posebno je navedeno da Beograd smatra da se jačanjem takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga narušavaju Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i postojeći međunarodnopravni okvir na Kosovu i Metohiji.
„Republika Srbija na ovaj vojni savez gleda kao na faktor pritiska i bezbednosni izazov za Srbiju i srpski narod na Kosovu i Metohiji. Naša država ostaje posvećena očuvanju mira, ali istovremeno jasno poručuje da neće dozvoliti ugrožavanje svojih vitalnih nacionalnih i odbrambenih interesa”, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.
Dok Zagreb formalno tvrdi da trilateralna saradnja nije usmerena ni protiv koga, hrvatski ministar istovremeno javno govori o Srbiji kao susedu kome je potrebna „protivteža” i hrvatsko naoružavanje direktno povezuje sa razvojem vojnih sposobnosti Srbije. To pokazuje koliko se bezbednosne procene Beograda i Zagreba o istom regionalnom procesu suštinski razlikuju.
politika.rs
