Sociolog i direktor Kulturnog centra Novog Sada Bojan Panaotović, izjavio je jutros da je nakon jučerašnjeg zamešateljstva i skandala vezanog za (ne)potpisivanje temeljnog ugovora Vlade Crne Gore i SPC, jasno da premijer Krivokapić nema nameru da isti potpiše i ako ga nije potpisao do danas, postavlja se pitanje, zašto bi ga potpisao 30. oktobra?
Cela stvar je bizarna i problematična tim pre ako se ima u vidu činjenica da Venecijanska komisija nije imala nikakve primedbe na sadržaj izmenjenog zakona, a da je još pre nekoliko meseci premijer sam izjavio da je tekst usaglašen i da preostaje samo da se utanači termin potpisivanja. Jučerašnji pritisak na organe SPC i pokušaj kadrovanja unutar iste, predstavlja najgrublji oblik mešanja u pitanja Crkve i grubo narušava jedan od osnovnih načela modernih društava, a to je princip sekularizma i odvojenosti države i crkve.
Šest meseci nakon pada DPS-a sa vlasti, racionalnom posmatraču nameće se pitanje šta se promenilo u Crnoj Gori osim što su potvrđeni i ojačani spoljnopolitički prioriteti starog režima, na čemu DPS s pravom poentira. Jedno od ključnih obećanja liste koju je predvodio Krivokapić bilo je poboljšanje odnosa sa Srbijom i Rusijom. Rusiji se, dakako uvode sankcije, a odnosi sa Srbijom su podjednako loši kao za vreme bivše vlasti, s tim što moramo biti korektni i konstatovati da su za 30 godina vladavine Mila Đukanovića odnosi sa Srbijom bili odlični, solidni ili podnošljivi 27 godina, a loši, recimo 3 godine.
Nova Vlada, od odsustva volje da vrati ambasadora pa do niza drugih pitanja ne čini ništa da odnose iz poslednjih par godina popravi. Ipak, ključna stvar zbog koje je DPS i pao 30. avgusta bio je loš odnos prema SPC u Crnoj Gori. Čak i najveći pesimisti očekivali su da će makar to pitanje biti ekspresno rešeno. Međutim, juče je celokupna javnost svedokom da od uređenja odnosa sa SPC nema ništa i da premijer želi beskrajno da odlaže ovu stvar. Imajući u vidu fakat da DF predstavlja lavovski deo parlamentarne većine, nameće se zaključak da je jedino politički mudro i smisleno uskratiti podršku aktuelnoj Vladi, ne glasati ni za jedan zakon dok se ne potpiše temeljni sporazum koji inače proishodi iz izmenjenog Zakona o slobodi veroispovesti i koji je potpuno nesporan. Možda Krivokapić i želi da potpiše sporazum, možda je zbilja zato i krenuo za Beograd, ali trpi pritiske određenih centara moći koji imaju znatno veći animozitet prema SPC od bivšeg režima. Ako je tako, premijer mora imati pritisak i sa druge strane, u protivnom od rešavanja statusa SPC u Crnoj Gori neće biti ništa!
