Broj stradalih u nasilnom gušenju protesta širom Irana porastao je na najmanje 5.002, saopštili su u petak aktivisti, uz upozorenje da bi stvarni bilans mogao biti znatno veći.
Kao jedan od razloga za nejasnu sliku navode dugotrajnu i do sada najopsežniju blokadu interneta u zemlji, koja traje više od dve nedelje.
Prekid komunikacija traje od 8. januara, kada su vlasti isključile internet u jeku rasta tenzija između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.
U isto vreme, američka udarna grupa nosača aviona približava se Bliskom istoku, a predsednik SAD Donald Tramp je tu silu u kasnovečernjem obraćanju novinarima uporedio sa „armadom“.
Podaci aktivista i masovna hapšenja
Prema informacijama koje je objavila organizacija Human Rights Activists News Agency (HRANA), sa sedištem u SAD, među poginulima je 4.716 demonstranata, 203 osobe povezane s vlastima, 43 dece i 40 civila koji nisu učestvovali u protestima.
Osim toga, više od 26.800 ljudi privedeno je u okviru sve šire kampanje hapšenja.
Ova organizacija i ranije je imala pouzdane podatke tokom nemira u Iranu, oslanjajući se na mrežu aktivista na terenu koji potvrđuju smrtne slučajeve. Prema njihovim procenama, aktuelni talas nasilja prevazilazi sve prethodne proteste u poslednjim decenijama i podseća na haotične događaje tokom Islamske revolucije 1979. godine.
Zvanični bilans Teherana i ograničenja za medije
Iranske vlasti su u sredu prvi put iznele sopstvene podatke, navodeći da je poginulo 3.117 ljudi. Prema tom saopštenju, 2.427 stradalih u protestima koji su počeli 28. decembra bili su civili i pripadnici bezbednosnih snaga, dok su ostali označeni kao „teroristi“.
U prošlosti je iranska teokratija često umanjivala ili uopšte nije objavljivala broj žrtava tokom nemira.
Agencija Asošijejted pres navodi da nije mogla nezavisno da proveri ove podatke, delom zbog prekida interneta i blokade međunarodnih poziva.
Uz to, vlasti su ograničile rad stranih novinara, dok državna televizija uporno emituje tvrdnje da su demonstranti „izgrednici“ koje navodno podstiču SAD i Izrael, bez iznošenja dokaza.
Osim toga, više od 26.800 ljudi privedeno je u okviru sve šire kampanje hapšenja.
Ova organizacija i ranije je imala pouzdane podatke tokom nemira u Iranu, oslanjajući se na mrežu aktivista na terenu koji potvrđuju smrtne slučajeve. Prema njihovim procenama, aktuelni talas nasilja prevazilazi sve prethodne proteste u poslednjim decenijama i podseća na haotične događaje tokom Islamske revolucije 1979. godine.
Međunarodne tenzije i pretnje iz Vašingtona
Novi izveštaji o broju poginulih pojavili su se u trenutku pojačanih napetosti, nakon što je Tramp povukao dve crvene linije – ubijanje mirnih demonstranata i sprovođenje masovnih pogubljenja u Teheranu.
Iranski tužilac i drugi zvaničnici deo pritvorenih su označili kao „mohareb“ odnosno „neprijatelje Boga“, što je optužba koja nosi smrtnu kaznu i korišćena je tokom masovnih pogubljenja 1988. godine.
Američka vojska je u međuvremenu prebacila dodatne snage u region, uključujući nosač aviona USS Abraham Linkoln i prateće ratne brodove. Zvaničnik američke mornarice rekao je da se udarna grupa trenutno nalazi u Indijskom okeanu.
Na letu avionom „Air Force One“ Tramp je izjavio da SAD premeštaju brodove ka Iranu „za svaki slučaj“.
– Imamo ogromnu flotu koja ide u tom pravcu i možda nećemo morati da je upotrebimo – rekao je on.
Tramp je podsetio i na ranije razgovore s Iranom o nuklearnom programu, pre nego što je Izrael u junu započeo dvanaestodnevni rat, tokom kog su američki avioni bombardovali iranska nuklearna postrojenja. Zapretio je akcijom koja bi prethodne udare učinila „smešnim“.
U odvojenom saopštenju britansko Ministarstvo odbrane navelo je da je zajednička eskadrila lovaca „Eurofighter Typhoon“ sa Katarom raspoređena u Persijskom zalivu u odbrambene svrhe, imajući u vidu rastuće regionalne tenzije.
24sedam.rs
