Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača obeležava se danas širom sveta, a ovogodišnja tema „Globalna akcija za hladniju planetu“ posvećena je rezultatima Montrealskog protokola i desetoj godišnjici usvajanja Kigali amandmana.
Ujedinjene nacije navode da bi potpuna primena Kigali amandmana mogla da spreči do 0,5 stepeni Celzijusa dodatnog globalnog zagrevanja do kraja ovog veka, dok bi efekat mogao da bude dvostruko veći ukoliko se smanjivanje hidrofluorougljenika (HFC) kombinuje sa energetski efikasnijim sistemima za hlađenje.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš poručio je povodom današnjeg obeležavanja da, u vreme kada temperature rastu, a ekstremne vrućine postaju sve češće, pristup efikasnom hlađenju spasava živote.
On je pozvao države da ratifikuju i primenjuju Kigali amandman i ubrzaju prelazak na održiva rešenja za hlađenje.
Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača obeležava se 16. septembra u znak sećanja na isti datum 1987. godine, kada je usvojen Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.
Generalna skupština UN ustanovila je ovaj međunarodni dan 1994. godine.
Montrealskim protokolom uspostavljena je međunarodna kontrola proizvodnje i potrošnje gotovo 100 hemikalija koje oštećuju ozonski omotač, a UN ga smatraju jednim od najuspešnijih međunarodnih sporazuma u oblasti zaštite životne sredine.
Kigali amandman usvojen je 15. oktobra 2016. godine u glavnom gradu Ruande i njime je dogovoreno postepeno smanjivanje proizvodnje i potrošnje HFC gasova, snažnih gasova sa efektom staklene bašte koji se, između ostalog, koriste u rashladnim i klima-uređajima.
UN ističu da su Montrealski protokol i Kigali amandman pokazali da međunarodna saradnja, politika zasnovana na naučnim dokazima, finansiranje i tehnološke inovacije mogu da donesu merljive rezultate u zaštiti ozonskog omotača i borbi protiv klimatskih promena.
tanjug.rs
