U DRŽAVI u kojoj saborski zastupnik bez zazora peva stihove u kojima se ustaški poglavnik Ante Pavelić naziva „vođom svih Hrvata“, problem očigledno nije – Pavelić.
Problem je, kažu, stabilnost Vlade.
Snimak na kojem Josip Dabro, zastupnik Domovinskog pokreta, peva sporne stihove nije izazvao institucionalni potres. Nije sazvana vanredna sednica, nije pokrenuta ozbiljna politička rasprava o tome kako je moguće da se u 21. veku relativizuje i romantizuje vođa ustaškog režima. Umesto toga, u prvi plan je izbila – matematika parlamentarne većine.
I tako dolazimo do apsurda: nije skandal to što se javno slavi poglavnik NDH, već je skandal svaka potencijalna pretnja opstanku vladajuće koalicije. Nije problem veličanje ideologije koja je ostavila krvavi trag u istoriji, već je problem ako se uzdrma odnos snaga u Hrvatskom saboru.
U takvoj atmosferi, ustaštvo više nije incident, već folklor. Nije eksces, već „normalna stvar“. Nije tema od nacionalne važnosti, već sporedna buka u pozadini političkih kalkulacija. Kada izostane jasna i nedvosmislena osuda, poruka je jednostavna: može im se.
Ako društvo na to sleže ramenima, onda problem nije u jednom zastupniku, nego u standardima koje je spremno da prihvati.
U modernoj Hrvatskoj, čini se, najveći prioritet nije suočavanje s najmračnijim delovima sopstvene i evropske istorije, već očuvanje komotne većine. A dok je tako, Pavelić će nekima ostajati „vođa“, a svaka osuda – suvišan rizik.
Za Srbiju, ovakve pojave nisu tek unutrašnje pitanje susedne države, već duboko uznemirujuća poruka. Sećanje na stradanja u Drugom svetskom ratu i politiku istrebljenja koju je sprovodio ustaški režim i dalje je živo u kolektivnoj svesti srpskog naroda.
Kada se danas relativizuje ili romantizuje ta ideologija, to u Srbiji ne može biti doživljeno kao folklor, već kao upozoravajući signal.
Dodatnu težinu svemu daje i iskustvo devedesetih godina, hrvatskog rušenja Jugoslavije u krvi i zločinačke operacije „Oluja“ tokom koje je okupirana Republika Srpska Krajina, a Srbi pobijeni i proterani sa svojih vekovnih ognjišta.
Za mnoge u Srbiji, ti događaji nisu zatvoreno istorijsko poglavlje, već trauma koja oblikuje današnje percepcije bezbednosti i međudržavnih odnosa.
Zato je zastrašujuća sama pomisao da Srbija živi pored države u kojoj se, makar i sporadično, javno veličaju simboli i ličnosti povezane s genocidnom politikom.
Očigledno je ovo i poruka EU Srbiji – verovatno će Brisel od Beograda tražiti i da se izvini za Jasenovac ili da vrati Srbe prognane iz RSK kako bi završili na isti način kao njihovi preci.
novosti.rs
