Kina je danas ograničila izvoz goriva, što bi moglo da produbi poremećaje na svetskim tržištima dizela, benzina i avionskog goriva koji su izazvani ratom na Bliskom istoku i ukrajinskim napadima na ruske rafinerije.
Najveće kineske rafinerije nisu dobile dozvolu za izvoz nafte u oktobru, naveli su izvori Rojtersa upoznati sa situacijom. Kina trenutno slavi nacionalni praznik sve do 7. oktobra, a nije poznato da li će Peking nakon toga obnoviti dozvole za izvoz nafte.
Odluka bi mogla da zavisi od domaćih zaliha goriva i obima prerade, napominju izvori britanska agencije. Državna kompanija Petro Čajna u sredu je otkazala nekoliko pošiljki benzina i avionskog goriva planiranih za oktobar, dok privatna petrohemijska korporacija Džeiđijang nije zakazala nijednu isporuku naftnih derivata tokom praznične nedelje. Odluka Pekinga povezana je sa neizvesnošću oko dostupnosti sirove nafte i padom domaćih zaliha goriva.
Prema analizi kompanije Kpler, komercijalne zalihe dizela u Kini su za oko 20 miliona barela ispod nivoa željenog nivoa, dok je kod benzina manjak oko devet miliona barela. Kina je, uprkos najvećim rafinerijskim kapacitetima na svetu, po obimu izvoza goriva tradicionalno iza Indije i Južne Koreje.
U sadašnjim uslovima, međutim, njen uticaj na regionalno tržište je veći jer se svetsko snabdevanje već suočava sa gubitkom goriva iz Rusije i sa Bliskog istoka. Vlada u Pekingu je fokusirana na pouzdano snabdevanje domaćeg tržišta, a međunarodne isporuke su na drugom mestu, rekla je šefica istraživanja kineske energetike na Oksfordskom institutu za energetske studije Mišel Mejdan. Peking je u martu, nakon izbijanja rata i poremećaja u snabdevanju sirovom naftom sa Bliskog istoka, ograničio izvoz goriva.
Ograničenja su ublažena u julu, ali Kina sada količine dizela, benzina i avionskog goriva odobrava na mesečnom nivou.
informer.rs
