Biolozi su ostali zapanjeni nakon što je kivjeov kljunasti kit sa jednim udahom proveo skoro četiri sata dubinski roneći. Neočekivano posmatranje pokazalo je naučnicima da ima još mnogo toga da nauče o ovim kitovima srednje veličine.
Naučnici sa Univerziteta Djuk i Istraživačkog udruženja “Kaskadija“ zabeležili su neverovatan zaron tokom istraživanja sprovedenog kod obale Severne Karoline 2017. godine.
Kivjeov kljunasti kit, sa oznakom ” ZcTag066 “, napravio je dva rekordna zarona, oba puta ostajući skoro tri sata pod vodom nakon udisanja vazduha na površini. Nedelju dana kasnije, kit je nadmašio sam sebe, zadržavši dah 3 sata i 42 minuta.
“Isprva nismo verovali, jer su oni na kraju krajeva sisari, a bilo koji sisar da provede toliko pod vodom činilo se da je prosto neverovatno“, kaže za portal Gizmodo Nikola Kvik, glavni autor istraživanja i biolog sa Univerziteta Djuk.
Rekordni zaron desio se tokom petogodišnje studije tokom koje su Kvik i njegove kolege merile vreme koje je potrebno kivjeovim kljunastim kitovima u njihovim dubinskim potragama za hranom.
Tokom zarona, kitovi rone i na dubine od tri kilometra loveći lignje i ribe.
Nažalost, dva beleženja rekordnih zarona morala su da budu izuzeta iz primarnog istraživanja, jer su se desila 17 i 24 dana nakon izloženosti mornaričkom jednosatnom sonarnom signalu.
Moguće je da je sonar uticao na njegovu uobičajenu praksu ronjenja.
Ipak, naučnici ističu da su ova dva ekstremna zarona najbolji pokazatelji koliko zaista ova vrsta kitova može da provede pod vodom uz jedan udisaj.
Na početku studije, čiji su nalazi objavljeni u Journal of Experimental Biology , stručnjaci su procenili da bi kitovi mogli da provedu najviše 33 minuta tokom dubinskih zarona, nakon čega bi morali da izrone i udahnu vazduh.
Zbog orki ne provode mnogo vremena na površini
Kivjeovi kljunasti kitovi su veoma plašljivi, jer su razvili fascinantne strategije izbegavanje predatora, posebno orki. Zbog toga je naučnicima bilo veoma teško da ih označe satelitskim odašiljačima.
“Zato što provode tako malo vremena na površini, bilo je potrebno da more bude mirno i da iskusni posmatrači tragaju za njima. Prosečno provedi oko dva minuta na površini, pa kačenje odašiljača traži posvećenu posadu i pokretljiv čamac“, objašnjava Kvik.
Uspeli su da označe 23 kita i prate ih od 2014. do 2018. godine.
Ukupno su zabeležili više od 3.600 zarona, a prosečno su pod vodom provodili 59 minuta. Najkraći zaron iznosio je 33 minuta.
Izvor: RTV
