Najnovije istraživanje norveških naučnika pokazuje da je koeficijent inteligencije mladih u opadanju.
Nakon Drugog svetskog rata IQ mladih ljudi neprekidno je rastao ( tzv. Flinov efekat ). Na svakih deset godina, prosečan koeficijent inteligencije povećavao se za oko tri boda.
Naučnici Centra za ekonomska istraživanja Ragnar Friš u Oslu, analizirali su rezultate standardnih IQ testova, koje su pre služenja vojnog roka radili muškarci između 1962. i 1991. godine (njih oko 730.000) i zaključili da je Flinov efekat odavno dostigao vrhunac.
Istraživanje pokazuje da su najveći IQ imali oni koji su rođeni 1975. godine, dok su muškarci rođeni 1991. godine imali u proseku pet bodova manje.
Naučnici pretpostavljaju da na tu činjenicu utiču brojni faktori, uključujući i način vaspitavanja i obrazovanja dece. Na primer, danas se više ne posvećuje toliko pažnje učenju i vežbanju matematike i jezika, dok se, istovremeno, povećalo vreme koju deca provode ispred TV-ekrana i u korišćenju tehnologija.
Dr Ole Rogeberg, jedan od autora studije, međutim, naglašava da niži IQ ne mora nužno da se protumači kao glupost, već da se deca prilagođavaju novoj stvarnosti koju prožimaju digitalne tehnologije. To su veštine koje se ne mogu tako lako proceniti i vrednovati standardnim IQ testovima.
“Naučnici koji proučavaju inteligenciju prave razliku između fluidne i kristalizovane inteligencije. Kristalizovana inteligencija su stvari kojima su vas naučili i koje ste vežbali, a fluidna inteligencija je vaša sposobnost da prepoznate nove modele i koristite logiku za rešavanje novih problema”, rekao je dr Ole Rogeberg.
Izvor: Srbija Danas
