Tramp je sinoć u okviru svog takozvanog „Dana oslobođenja“, objavio deo svog ekonomskog plana, uključujući carine za više zemalja, među kojima je i Srbija
Najnovije carine koje je administracija predsednika Sjednjenih Država Donalda Trampa uvela na uvoz robe obuhvataju i nenaseljene ili gotovo nenaseljene teritorije, uključujući oblasti Australije i Norveške.
Prema spisku objavljenom na nalogu Bele kuće na mreži Iks, SAD je primenila 10 odsto tarife na robu sa Ostrva Herd i Mekdonald – australijske teritorije smeštene bliže Antarktiku, koje su potpuno nenaseljene, piše BBC.
Tarife od 10 odsto uvedene su i na robu iz Svalbarda i Jan Majena, dve udaljene norveške teritorije u blizini Severnog pola, koje zajedno imaju oko 2.500 stanovnika. Nije jasno koje proizvode te teritorije izvoze u SAD.
Podsetimo, predsednik SAD Donald Tramp sinoć je, u okviru svog takozvanog „Dana oslobođenja“, objavio deo svog ekonomskog plana, uključujući carine za više zemalja, među kojima je i Srbija.
Evropa ima odgovor, ako zatreba
Ursula fon der Lajen istakla je da Evropa nije započela ovu konfrontaciju.
– Ne želimo nužno da uzvratimo. Ali ako bude neophodno, imamo snažan plan za odmazdu i mi ćemo ga iskoristiti – istakla je predsednica Evropske komisije.
Zbog najavljenih tarifa i odgovora, i MMF najavljuje korekciju prognoze svetskog rasta.
Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju navodi da je činjenica da će se povećati troškovi proizvodnje širom sveta, jer je procena da bi uključivanjem mera reciprociteta koje bi uvele Kina, Japan, EU mogle da podignu oko 30 do 40 posto svetske trgovine.
– Najbolji vam je pokazatelj zlato danas na rekordnom nivou na londonskoj berzi metala i ono je prešlo 3.150 dolara za uncu i to govori o velikoj neizvesnosti, destimulaciji investiranja i samim tim investitori se odlučuju da investiraju u ono što se zove sigurna luka, a to je zlato – rekao je Stanić.
Posledice za Srbiju
Negativan efekat izvestan je i za Evropu, a posebno gađa Nemačku, gde automobilski sektor zahvata četvrtinu vrednosti industrije. Neizbežno, potres će se osetiti i u Srbiji.
– Imajući u vidu da je to naša najznačajanija grupa izvoznih proizvoda, auto-delovi, a znate da u Kragujevcu počinje proizvodnja i „fijata pande“, tu je i jedan Sitroen. Postavlja se pitanje kakva će biti reakcija EU, da li će uvesti mere reciprociteta koje će obuhvatiti i Srbiju, kao što je bilo sa čelikom. Ono što je takođe bitno kada govorimo o Nemačkoj koja je naš najznačajniji ekonomski partner, mi smo u ova dva meseca zabeležili pad izvoza za 17 odsto, to je zvanična statistika – rekao je Bojan Stanić.
Srbija u SAD najviše izvozi IKT usluge, koje čine i najveći deo izvoza usluga teškog 1,7 milijardi evra u 2024. godini. Taj sektor, za sada, ne bi trebalo da bude pogođen carinama.
24sedam.rs
