Najrasprostranjenija lozinka među hakovnim nalozima

       

Mnogi Britanci kao lozinku koriste naziv svog omiljenog fudbalskog kluba Liverpula. Milioni ljudi koriste šifre koje je lako pogoditi, pokazuju najnovija  istraživanja. 

Analiza koju je uradio britanski Nacionalni centar za visokotehnološku bezbednost pokazuje da je “123456” najrasprostranjenija lozinka među hakovnim nalozima.

Istraživanje je pomoglo da se ustanovi kako nedostatak znanja može da ugrozi bezbednost ljudi na internetu.

Iz centra kažu da je za jaku lozinku najbolje spojiti tri nasumično odabrane reči koje se lako pamte.U prvom istraživanju ovog centra analizirane su javne baze podataka o hakovanim nalozima kako bi se utvrdilo koje reči, fraze i kombinacije znakova ljudi koriste.

Na vrhu liste je 123456 – a ovaj niz pojavljuje se u 23 miliona hakovanih lozinki. Druga najpopularnija kombinacija je 123456789, koju nije mnogo teže hakovati. Među pet najhakovanijih šifri su i qwertypassword i 1111111.

Vlasnici hakovanih naloga često su kao lozinke koristili lična imena, ali i imena fudbalskih klubova i bendova.

Popularne šifre koje je lako pogoditi su Liverpul i Čelsi, dok je bend Blink-182 prvi na listi lozinki koje sadrže imena bendova.

Ljudi koji koriste dobro poznate reči ili imena za lozinku dovode debe u opasnost, kaže Ian Levi, tehnički direktor Centra.

“Niko ne bi trebalo da štiti osetljive podatke nečim što se može lako pogoditi, poput ličnog imena, naziva lokalnog fudbalskog kluba ili omiljenog benda”, dodao je.Učesnicima istraživanja postavljana su i pitanja o navikama i strahovima koje imaju u vezi bezbednosti na internetu.

Oko 42 odsto ispitanika očekuje da će izgubiti novac zbog prevare na internetu, a samo 15 odsto sa sigurnošću može da kaže da zna dovoljno da se zaštiti.

Manje od polovine ispitanika za imejl koristi šifru koja je različita od lozinki za njihove druge naloge i koju bi bilo teško pogoditi.

Stručnjak za bezbednost Troj Hant, koji održava bazu podataka o hakovanim nalozima, kaže da je odabir dobre lozinke “najbolja mera” koju ljudi mogu da preduzmu kako bi se zaštitili na internetu.

“Obično ovaj posao ne uradimo dobro”, kaže Hant.

Informacije o šiframa koje se najčešće koriste trebalo bi da pomognu ljudima da pažljivije biraju lozinke, dodaje on.

Izvor: BBC News na srpskom

Komentari: