Taste Atlas je objavio listu 100 najboljih doručaka sveta, a Srbija je na drugom mestu zahvaljujući čuvenoj komplet lepinji.
Taste Atlas je objavio listu 100 najboljih doručaka sveta, a Srbija se našla na izuzetno visokom drugom mestu, zahvaljujući čuvenoj komplet lepinji.
Ovo užičko jelo, punjeno jajetom, kajmakom i preliveno pretopom od pečenja, dobilo je ocenu 4,8 od 5, što ga je pozicioniralo iznad brojnih svetski poznatih specijaliteta.
Sa teritorije Srbije pominje se i gibanica, koja se našla na 75. poziciji, dok je Bosna i Hercegovina zablistala sa klasičnim mesnim burekom koji je dospeo čak na 8. mesto.
U regionalnom kontekstu, veoma visoko su rangirane i pazarske mantije, koje se često pominju kao jedno od najboljih pekarskih jela, iako se na ovoj listi pojavljuju u kontekstu top-pečenja.
Na listi su se našla i jela iz Hrvatske i Slovenije, ali sa znatno nižim plasmanima, što potvrđuje dominaciju srpske i bosanske kuhinje kad je doručak u pitanju.
Ukupan utisak je da su tradicionalna jela sa naših prostora visoko cenjena u svetu, što dodatno motiviše očuvanje i promociju domaćih gastronomskih vrednosti.
Prvo mesto zauzeo je „kahvalti“ (kahvaltı), turski specijalitet koji u prevodu baš znači „doručak“.
Doslovno, reč je sastavljena od „kahve“ (kafa) i „altı“ (ispod/pre), što u bukvalnom prevodu znači „ono što ide pre kafe“ – jer se u tradicionalnoj turskoj kulturi prvo doručkuje, pa tek onda pije kafa.
Turski „kahvalti“ je poznat po bogatom izboru hrane, poput: različitih sireva, maslina, paradajza i krastavaca, meda i pekmeza (voćni sirup), jaja (posebno „menemen“ – jaja s paradajzom i paprikom), raznih vrsta hleba i pita, pa čak i suhomesnatih proizvoda.
Na trećem mestu je libijski „sfinz“. To je vrsta prženog hleba ili uštipka, veoma popularna u libijskoj jevrejskoj zajednici, ali i širom Libije. Pravi se od jednostavnog dizanog testa, oblikuje se kao krug (ponekad sa rupom u sredini), a potom se prži u ulju. Poslužuje se posut šećerom ili umočen u med, ponekad čak i sa slanim dodacima (kao što su sir ili masline).
View this post on Instagram
Četvrto mesto je iranski „kaleh paceh“ – tradicionalno iransko jelo koje se sastoji od kuvane glave i nogica ovce (ili ponekad jagnjeta). Naziv dolazi iz persijskog jezika: „Kaleh“ znači glava, a „pacheh“ znači nogice. Jelo se dugo kuva (često i preko 8 sati) dok sve ne omekša i ne postane želatinozno.
Obično se servira uz vruć hleb, limun, beli luk ili sirće. Jede se rano ujutru, kao veoma hranljiv i jak doručak, posebno zimi. Iranci veruju da jača telo, posebno kosti i zglobove, jer sadrži dosta kolagena.
Na petom mestu je francuski kroasan. Kroasan je vrsta peciva od lisnatog testa, poznat po svom polumesecastom obliku i hrskavoj, slojevitoj strukturi.
Reč „kroasan“ dolazi iz francuskog jezika – „croissant“, što znači „polumesec“ (od francuskog glagola croître – rasti, jer podseća na mladi mesec).
Krosan se pravi od bogatog testa koje sadrži brašno, puter, mleko, kvasac, šećer i so.
espreso/Kurir
