Priobalje Evrope moglo bi biti nepovratno promenjeno u narednih 100 godina, upozorava Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
Oni navode da nivo mora raste sve brže, a između 2006. i 2018. godine zabeležen je porast od 3,7 milimetara godišnje, više nego dvostruko u odnosu na prosečne vrednosti iz 20. veka.
Ukoliko se ovo nastavi, nivo mora bi do 2100. mogao da poraste između 63 centimetra i 1,02 metra.
Ukoliko se to dogodi, nestaće mnoge poppopularne plaže evropskog kontinenta.
U najgorem scenariju, koji podrazumeva ubrzano otapanje polarnih ledenih kapa, porast nivoa mora mogao bi dostići i pet metara do 2150. godine.
Poluostrvo Sveti Stefan u Crnoj Gori nalazi se na prvom mestu liste najugroženijih plaža odnosno delova obala jer bi prema procenama naučnika mogao da izgubi više od 200 metara obale do kraja veka.
Na drugom mestu nalazi se plaža Porto Đunko na Sadriniji koja bi, prema procenama mogla da ostane bez 107 metara obale, a na trećem mestu je plaža Benagil u Portugalu čiji se gubitak procenjuje na 70 metara obale.
Na četvrtom i petom mestu nalaze se plaže na norveškom ostrvu Veroj, odnosno Kim Bej u Irskoj, koje bi mogle da izgube 58, tj. 40 metara obale.
Rejnisjfara na Islandu, jedna od najopasnijih plaža sveta poznata po crnom vulkanskom pesku, nalazi se na šestom mestu i mogla bi biti dodatno ugrožena, sa očekivanim gubitkom od 35 metara.
Na sedmom mestu najugroženijih plaža i priobalnih delova nalazi se plaža Marinije, jedna od najbolje ocenjenih plaža u okolini Nice, za koju studije predviđaju eroziju od skoro 35 metara do 2100. godine.
Plaža Pasjača u Hrvatskoj nadomak Dubrovnika mogla bi biti potpuno izbrisana do 2100. godine, sa prognoziranim povlačenjem obale od 31 metar.
Na devetom i desetom mestu nalaze se plaže u britanskom Kornvolu kojima preti gubitak obale od 30 metara, i obala francuske između Nice i Kana koja bi mogla da izgubi do 28 metara obale.
Profesor Đorđo Budijon sa Univerziteta u Napulju ističe da je porast nivoa mora, makar delimično, neizbežan zbog inercije klimatskog sistema, otapanja leda i toplotne ekspanzije okeana.
– „Upozorenja o nestanku plaža nisu širenje panike, već realna slika budućnosti bez odlučne akcije“ – poručuje Budijon.
On navodi da smanjenje emisija i očuvanje šuma možda neće biti dovoljno, te da će u pojedinim slučajevima biti neophodna relokacija ljudi i infrastrukture.
– „Čvrste zaštite, poput zidova i brana, često izazivaju dodatne probleme duž obale. Održivije rešenje su ‘meke’ mere, nasipanje plaža, obnova močvara i zaštita podvodne vegetacije“ – kaže Budijon.
telegraf.rs
