Danska će ponuditi SAD do 10 novih baza na Grenlandu na sastanku koji će zvaničnici vlade premijerke Mete Frederiksen održati sa šefom Stejt departmenta Markom Rubijom.
Marko Rubio, državni sekretar SAD, sastaće se sutra sa najvišim zvaničnicima danske vlade.
Korijere dela sera navodi da još uvek nije zvanično saopšteno gde će sastanak biti održan niti ko će učestvovati u ime Danske, a pominje se ime ministra spoljnih poslova Larsa Lokea Rasmusena.
Moguće je i prisustvo i nekog od predstavnika autonomnih vlasti Grenlanda.
Ono što je poznato je da će centralna tema sastanka biti sudbina arktičkog ostrva, najvećeg na svetu, koje je sada teritorija sa specijalnim statusom u okviru Danske.
Italijanski list podseća da američki predsednik Donald Tramp ne isključuje „nijednu opciju“, uključujući i vojnu intervenciju, kako bi osigurao kontrolu nad tim regionom.
Promena kod danske premijerke – od prezira do kompromisa
Navodi se da je danska premijerka Mete Frederiksen odlučila da iz faze prezrivog komentarisanja Trampovih pretnji pređe na aktivnu potragu za pragmatičnim rešenjem problema.
Kopenaghen će stoga izneti primamljivu ponudu Beloj kući i nadati se da će ona umiriti predsednika SAD.
Početna tačka ove ponude biće sporazum o odbrani Grenlanda koji je Danska s Amerikom potpisala još 1951. godine.
Tim dokumentom je predviđeno postojanje samo jednog garnizona vojske SAD na Grenlandu.
To je vazduhoplovna baza Tule, koja se danas naziva baza svemirskih snaga Pitufik.
Novi dogovor predviđa proširenje američkog vojnog prisustva, pod uslovom da u vezi sa njim budu konsultovane i danske vlasti i samouprava Grenlanda.
Amerika ima jednu zvaničnu bazu, krili najmanje još jednu
Tokom Hladnog rata Pentagon je zapravo već izgradio i druge baze na najvećem ostrvu na planeti, od kojih je jedna otkrivena tek nedavno ispod ledenog pokrivača debelog 30 metara.
Danci sada nude još više i spremni su da na Grenlandu prihvate do deset novih američkih vojnih baza.
Navodi se da Mark Rute, generalni sekretar NATO, podržava ovaj potez i želeo bi da predloži usvajanje projekta bezbednosti Arktika koji bi odobrile sve zemlje članice Alijanse.
Ostaje ipak da se vidi kako bi bili podeljeni troškovi izgradnje i upravljanja novim bazama, koje će biti opremljene najmodernijom tehnologijom.
Nikakve nedoumice, sa druge strane, nema u pogredu komandnih dužnosti koje će biti poverene Americi, konkretno Komandi združenih snaga u Norfolku u Virdžiniji.
To nije sve, pošto će vlada premijerke Frederiksen predložiti Rubiju i jačanje ekonomske saradnje SAD i Grenlanda čija bi osnova bila zajednička dansko-američka deklaracija koju su dve zemlje potpisale 6. avgusta 2004.
Na spisku sektora koji su obuhvaćeni ovim sporazumom su „između ostalog – istraživanja, tehnologija, energetika, životna sredina, obrazovanje, razvoj, turizam, aviosaobraćaj“.
Do sada ova deklaracija nije donela neke značajnije rezultate.
Međutim, ovaj pravni okvir bi sada omogućio američkim kompanijama brzi pristup i investiranje u eksploataciju ležišta retkih metala, nafte i svega onoga što bi moglo da privuče pažnju celokupnog američkog ekonomskog sistema, a ne samo Trampa.
kurir.rs
