Hrvatski trgovci i proizvođači hrane koji budu uhvaćeni u varanju potrošača, od sredine decembra plaćaće znatno veće kazne.
Veterinarske, poljoprivredne i druge inspekcije će prevarante moći da love i onlajn, putem “misteri šopinga”.
To su samo neke od novosti koje na snagu stupaju 14. decembra, kada za sve zemlje članice EU počinje da važi nova Uredba o službenim kontrolama primena propisa o hrani i hrani za životinje, navodi novac.hr.
Reč je o novom, boljem setu mera nadzora i kontrole kompletnog poljoprivredno-prehrambenog lanca, koje su Evropski parlament i Veće prihvatili u martu 2017. godine, a zemlje članice dužne su da ih primenjuju od kraja 2019. godine.
Kako je pojašnjeno u tekstu uredbe, ideja je da se postigne bolji i strožiji inspekcijski sistem u 800 milijardi evra vrednoj evropskoj industriji proizvodnje hrane, koju je poslednjih godina potresao niz skandala.
Poput, recimo, onog iz 2013. godine, kada je otkriveno da je evropskim potrošačima podvaljivana hrana deklarisana kao govedina, iako se u stvari radilo o konjskom mesu ili novijeg šokantnog otkrića da se u poljskim klaonicama kolju bolesne krave te čije se meso prodaje u marketima.
Zadnja uredba kojom je EU definisala okvire inspekcijskog nadzora nad proizvodnjom hrane donesena je još 2004, pa se novom legislativom pokušava stati na kraj prevarantskim praksama u segmentu proizvodnje hrane, a u tome bi trebalo da pomognu i nove, veće kazne.
Tačnije, države članice će u svoje zakone uvesti kazne koje će u finansijskom smislu morati da budu veće od koristi koju je počinitelj ostvario prevarom, a iako se preporučuje da se one određuju kao postotak prihoda, države članice same će moći da odaberu da liće prihvatiti baš taj modl.
Novost za inspektore biće mogućnost da anonimno na internetu kupuju uzorke hrane koje će potom testirati, a ako se pokaže da nisu u skladu sa uredbama, prekršitelji će moći da budu automatski kažnjeni, a to je do sada moglo da se radi samo uz službene najave.
Kolike će kazne biti u Hrvatskoj, znaće se sa nacrtom novog zakona, ali dosadašnje maksimalne kazne su išle i do 100.000 kuna (13.000 evra), što često nije bilo u ispravnom odnosu sa korišću koja je ostvarena počinjenjem prekšaja.
- Izvor: novac.hr
