U većini evropskih zemalja, dodaje se dalje, zakonski je propisana minimalna plata koja predstavlja donju granicu za poslodavce, ali njen iznos se uveliko razlikuje od zemlje do zemlje.
Prema podacima Evrostata, 22 od 28 zemalja članica EU imaju nacionalnu minimalnu platu, kao i sve zemlje kandidatkinje za članstvo u Uniji – Crna Gora, Makedonija, Albanija, Srbija i Turska.
Izuzetak od tog “pravila” su Danska, Italija, Kipar, Austrija, Finska i Švedska.
“Minimalne plate su u izveštaju Evrostata iskazane u bruto iznosu, pa je tako hrvatski minimalac u 2018. godini iznosio 465,72 evra i u rangu je češkog, a malo je niži od poljskog i slovačkog. Međutim, on iznosi tek četvrtinu minimalca koji primaju radnici u razvijenim evropskim zemljama”, primećuje tportal.
Raspon minimalnih plata u zemljama EU kreće se od 261 evra u Bugarskoj do 1.999 evra u Luksemburgu.
U prvoj grupi je devet zemalja s minimalnim platama do 500 evra. Na dnu je već pomenuta Bugarska, Hrvatska je oko zlatne sredine, a na gornjoj granici su Poljska i Slovačka s minimalcem od 480 evra.
U drugoj grupi nalazi se šest zemalja s minimalnom platom između 500 i 1.000 evra. Na donjoj granici u toj grupi je Estonija s iznosom od tačno 500 evra, a na vrhu je Španija sa 859 evra.
U trećoj grupi su bogate zemlje, u kojima primanja najslabije plaćenih radnika premašuju 1.000 evra. Najbogatije predvodi Luksemburg, u kojem je zagarantovani minimalac skoro tri puta veći od prosečne hrvatske plate, a na začelju je Velika Britanija, navodi se u tekstu.
S najnovijim povećanjem u 2019. goidini, Hrvatska prelazi iz prve u drugu grupu s bruto minimalcem od 506,75 evra.
U poslednjih deset godina, najveći rast minimalne plate beleže Rumunija i Bugarska, dok je među novim zemljama EU minimalac najsporije rastao u Hrvatskoj, zaključuje tportal.
Izvor: Tanjug
