Badnjak simbolizuje drvo koje su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus, a koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu
U tradiciji našeg naroda je da se uoči Božića pali badnjak.
Kada dođu u šumu, najčešće sa svojim naslednicima, domaćini biraju mlado drvo, uz reči: „Oprosti, badnjače“.
Započinje se udarcem sekirom, sa puno poštovanja, potom se odseca badnjak koji, prema verovanjima u pojedinim krajevima, ne sme da dodirne zemlju.
Badnjak simbolizuje drvo koje su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus, a koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu.
Obred koji greje dom
Badnjak svojom prisutnošću i blizinom, postaje više od drveta – postaje čuvar doma.
U nekim krajevima, deca bde nad njim, a običaji nalažu da se badnjaku obraćaju tokom dana.
Kada domaćin donese badnjak iz šume, ostavlja ga pored ulaznih vrata, pa se tek s prvim mrakom unosi u kuću i stavlja na ognjište.
Posle donošenja badnjaka kolje se pečenica, a obično je to prase, jagnje, a ponegde ćurka ili guska.
U srcu običaja je paljenje badnjaka na Badnje veče. Ovaj čin, obavljen uz molitvu i blagoslov, ne samo da simbolizuje svetlost i toplinu, već i okuplja porodicu.
U ognjištima kuća, ili u specijalno pripremljenim posudama u stanovima bez ognjišta, badnjak se pali, prateći verovanje da će svaka varnica doneti sreću i prosperitet.
Obično se prilikom paljenja peva i ritualna pesma: „Koliko varnica, toliko dece, zdravlja, parica…“, i dalje se nabraja sve što domaćini žele u predstojećoj godini
Grad doneo nove običaje
U urbanim sredinama, gde šume nisu nadohvat ruke, badnjak se kupuje na pijacama ili se uzima u crkvi.
Mnogi badnjak pale upravo ispred crkve, dočekujući tako Božić.
Simbolika se ipak zadržala – badnjak se unosi u dom i postavlja na počasno mesto, što samo pokazuje da se običaji lako mogu prilagoditi. Suština je da slavlje, zajedništvo i toplina ostanu suštinski važni.
