Čak 40 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji nije postiglo osnovni nivo pismenosti u školi, pokazalo je poslednje PISA testiranje. Da bi se očuvali jezički standardi, važno je usavršavanje i van škole.
Škola je samo jedan od oblika sticanja jezičkih i pravopisnih znanja. Učenici Osnovne škole “Đorđe Natošević“, smatraju da je jedan od koraka napredovanja čitanje knjiga.
Prema rečima nastavnika u osnovnim školama, najčešći propusti su: negacija u glagolima, kao i korišćenje prisvojnih prideva. Na časovima srpskog jezika, svakodnevno je akcenat na pravopisu, ali i razgovoru o kulturi čitanja.
“Potenciramo na pravopisu i mnogo časova je uloženo u pravopis, međutim, da li današnje društvene mreže ili mediji kojima su deca zaokupljena…”, kaže Bojana Reljić, nastavnica srpskog jezika I književnosti u OŠ “Đorđe Natošević“.
“Mislim da pismenost treba da počne iz porodice, od roditelja, deca kao mala imaju svoje uzore, iako deca vide mamu, tatu, baku, deku da čitaju i oni će čitati”, ističe Srđan Ćosić, nastavnik srpskog jezika I književnosti u OŠ “Sonja Marinković”.
Sa druge strane, profesori na fakultetima ističu da je jezička kultura kod nas skrajnuta i stavljena u ćošak. Deca se ne ugledaju na svoje nastavnike, već na društvene mreže, te se tako dešavaju neoprostive greške. Rezultati testa iz pravopisa na Prvoj godini fakulteta, nisu bili ohrabrujući.
“Ono što je vrlo interesantno, studenti se čak ni ne sramote kad nešto ne znaju pravopisno. U gradu se mogu naći silne greške, Fruška gora i Fruška i gora pisalo je velikim slovom. Jako se puno skraćuje, govori se telegrafski, piše se telegrafski”, kaže Gordana Dragin profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadz.
Savet stručnjaka u toj oblasti je da se ljudi trude da unaprede jezičku kulturu i da se taj proces nastavi i nakon završenog školovanja.
