Donosimo vam detaljan crkveni kalendar za januar 2024. godine. U januaru mesecu slavimo jedan od dva najveća pravoslavna praznika.
Badnji dan
6. januara, srpska pravoslavna crkva praznuje Badnji dan, koji se proslavlja uoči Božića i najavljuje ga. Ime je dobio po badnjaku koji se taj dan unosi u domove. Ustaljen je običaj da se na ovaj dan porodica okupi za posnom trpezom. U različitim krajevima, običaji se razlikuju u nekim elementima, a danas su prilagođeni životu u gradu.Božić
Božić
Pravoslavni vernici prema julijanskom kalendaru 7. januara proslavljaju Božić, najradosniji hrišćanski praznik koji prati niz lepih običaja i porodična okupljanja. Za ovaj praznik priprema se prava gozba, a na ovaj dan je ujedno završava četrdesetodnevni post.
Sabor Presvete Bogorodice
Sabor Presvete Bogorodice je pravoslavni praznik, koji se slavi drugog dana Božića, 8. januara. Posvećen je Presvetoj Bogorodici koja je rodila Isusa Hrista i zbog toga se i praznuje drugi dan po rođenju Hristovom. Običaj je da se tri dana oko Božića kuća ne čisti, pa tako to važi i za današnji dan. Izuzetak su porodice koje slave Svetog Stefana kao svoju krsnu slavu.
Sveti Stefan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 9. januara obeležavaju treći dan Božića, posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu. Postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Na taj dan završava se ophod kod domaćina koji je započeo obilazak komšija i prijatelja, ide se od kuće do kuće i miroboža, koristi običaj da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire. „Jer, ovo je dan opšteg mirenja i praštanja.“
Pravoslavna nova godina
Pravoslavna nova godina ili Srpska nova godina, kako je još narod naziva, dočekuje se 13. januara u ponoć, a proslavlja 14. januara. U pravoslavnom svetu na taj dan obeležava se i krsna slava Sveti Vasilije i praznik Mali Božić. Na sam dan Nove godine odlazi se u Crkvu a posle se obavlja svečani ručak.
Zimski Krstovdan
Srpska pravoslavna crkva 18. januara slavi Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru. Praznik se vezuje za slavu krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu. Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji „pada“.
Bogojavljanje
Bogojavljenje se obeležava 19. januara i to je nepokretni praznik, ne menja se iz godine u godinu. Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Prema predanju u bogojavljenskoj noći se otvorilo nebo i Sveti Duh je sišao u obliku goluba na Isusa Hrista. U pravoslavnim hramovima širom zemlje se na ovaj dan osveštava Bogojavljenska vodica. U vezi sa Bogojavljanjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji. Tako veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka racionalna i iskrena želja može ispuniti.
Sveti Jovan Krstitelj
Svakog 7. januara (po julijanskom kalendaru, odnosno 20. januara po gregorijanskom kalendaru) slavi se Sabor svetog Jovana Krstitelja. Sveti Jovan je među Srbima naročito poštovan, u mnogim domovima se slavi kao krsna slava. Na ovaj dan, veruje se, treba oprati ikone. Naime, verovanje kaže da se danas ikone iznose iz kuća i peru, odnosno brišu krpom pokvašenom svetom vodom.
Sveti Sava
Pravoslavni vernici 27. januara slave Svetog Savu, jednog od najbitnijih srpskih svetaca koji je 1219. godine uspeo da izdejstvuje autokefalnost Srpske pravoslavne crkve. Mnogi domovi Savindan slave kao svoju krsnu slavu pa će danas širom Srbije biti veselo kako u kućama domaćina, tako i kod onih koji idu u goste. Osim ovoga, Sveti Sava je zaštitnik svih škola u kojima će se organizovati priredbe i proslave u čast velikog prosvetitelja.
