Danas se obeležava Vidovdan – dan posvećen knezu Lazaru i srpskim ratnicima koji su poginuli u Kosovskoj bici. Ovaj državni praznik se obeležava radno, ali ima duboko istorijsko i simboličko značenje za srpski narod. Kosovska bitka, koja se odigrala 28. juna 1389. godine (po starom kalendaru 15. juna), na Gazimestanu, ostala je u kolektivnom pamćenju kao jedan od ključnih trenutaka srpske istorije i simbol borbe i žrtve.
Istoričari smatraju da je Vidovdan je važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.
Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.
Spomenik posvećen stradalim vojnicima podignut je na Gazimestanu 1953. godine, delo arhitekte Aleksandra Deroka. Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu, koji je otkriven 28. juna 1904. povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, delo je vajara Đorđa Jovanovića i predstavlja jedan od simbola grada.
Spomenik na Gazimestanu, podignut u slavu srpskih junaka koji su na Vidovdan 1389. pobedili Turke na Kosovu polju široj javnosti je poznat po izgledu i po velikoj mermernoj ploči na prednjoj strani spomenika na kojoj su urezani stihovi kletve kneza Lazara:
Ko je Srbin i srpskoga roda
A ne došu na Boj na Kosovo
Ne imao od srca poroda
Ni muškoga ni devojačkoga
Od ruke mu ništa ne rodilo
Rujno vino ni pšenica bela
Rđom kapo dok mu je kolena.
Nakon bitke, telo kneza Lazara (1329–1389) sahranjeno je u manastiru Ravanica. Tokom Velike seobe Srba krajem 17. veka, mošti su prenete u fruškogorski manastir Vrdnik, a vraćene su u Ravanicu 1989. godine, povodom 600. godišnjice Kosovske bitke.
Najvažniji istorijski događaji na Vidovdan
1389 – Kosovski boj i smrt kneza Lazara, početak mita o nebeskom carstvu.
1914 – Atentat u Sarajevu: Gavrilo Princip ubija nadvojvodu Franca Ferdinanda, što postaje povod za početak Prvog svetskog rata.
1919 – Versajski mirovni sporazum, kojim se formalno okončava Prvi svetski rat.
1921 – Donošenje Vidovdanskog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koji je regulisao uređenje prve zajedničke države Južnih Slovena.
1948 – Rezolucija Informbiroa, raskid između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, što je odredilo politički put zemlje narednih decenija.
1989 – Masovno obeležavanje 600 godina od Kosovske bitke na Gazimestanu. Govor predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, uneo je novu političku dimenziju u praznik.
Narodni običaji za Vidovdan
Veliki deo običaja je vezan za samo ime starog slovenskog božanstva i čulo vida.
Prema narodnom verovanju, ono što se vidi na Vidovdan ima poseban značaj i uticaj na budućnost. Zbog toga se ujutru, pri umivanju, izgovaraju reči:
„Oj, Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio“, u nadi za uspeh u poslu i sreću tokom godine.
Takođe se veruje da je sve što vidite na današnji dan veoma važno i da ćete upravo u stvarima koje vam upadnu u oči imati uspeha.
U pojedinim krajevima, naročito u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, žene i devojke iznose rukotvorine da pokažu svoju vrednoću i imućnost domaćinstva.
U Mačvi, Vidovdan je i dan zadušnica – do podneva se odlazi na groblje, ostavlja hrana, obavezno i riba, kao žrtva svetom Vidu.
U Šumadiji se veruje da je dobro izneti stvari iz kuće na provetravanje, uključujući i novac – kako bi u kuću ušla pozitivna energija i blagostanje.
Vidovdan – dan proricanja i sudbine
Zbog svevideće moći starog slovenskog božanstva, Vidovdan važi i za dan proricanja i gatanja. Ovom danu se posebno raduju devojke, jer se dosta običaja vezuje za brzu i srećnu udaju.
Prema starom narodnom verovanju karakterističnom za Vlasenicu, devojke treba da sipaju vode u lonac, da uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i komad tkanine koja se prebaci preko lonca, pa pred spavanje izgovore reči koje će dovesti voljenog do njih:
„Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila da meni doleti, ako je gladan, evo mu hleba i soli da se najede, ako je žedan, evo mu vode neka se napije, a ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije da preko nje pređe.“
Narod takođe veruje da se danas treba ubrati biljku koja je poznata kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica. Negde se to radi ujutru, a negde uveče, a tu biljku devojke i momci stavljaju pod jastuk, jer se veruje da će sanjati onog kome su suđeni.
Navodno devojke mogu i da prizovu svog budućeg muža ako na današnji dan uberu vidovčicu, jarkocrvenog malenog cveta i modru vidu, sličnog cveta, i stave ih pod jastuk pred spavanje. Tada kažu „Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak“ i u narednih nekoliko dana će upoznati budućeg muža.
Poštovanje prema mrtvima – dan bez veselja
Na Vidovdan se ne radi, ne peva i ne igra – u znak poštovanja prema palim junacima. Stariji se na ovaj dan često sećaju kneza Lazara i vojnika stradalih u bici.
Postoji i verovanje da reke u ponoć postaju crvene – simbolizujući krv prolivenih za otadžbinu. Zato se savetuje da se na ovaj dan bar zapali sveća – u njihovu čast i za večni pomen.
nsuzivo.rs
