Danas pravoslavni vernici obeležavaju Spasovdan, jedan od najznačajnijih praznika u crkvenom kalendaru, koji se uvek slavi četvrtkom, četrdeseti dan po Vaskrsu.
Ovaj dan posvećen je događaju kada se Gospod Isus Hristos, nakon što je uskrsnuo i proveo 40 dana sa svojim učenicima, uzneo na nebo pred njihovim očima i blagoslovio ih podignutih ruku.
Pre nego što se uzneo, Hristos je svojim učenicima dao jasnu zapovest:
„Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Koji poveruje i krsti se – biće spasen; a koji ne poveruje – biće osuđen.”
Tim rečima počinje nova etapa za čovečanstvo – poslanje Crkve, širenje vere i nade među ljudima.
Hristos nije ostavio svoje sledbenike same. Obećao im je Duha Svetoga, Utešitelja, i zapovedio da ostanu u Jerusalimu dok im ne bude dat. Njegovim uznesenjem, kako veruje crkva, čoveku je otvoren put ka večnom životu, jer gde Gospod ode, tamo poziva i one koji u Njega veruju.
Spasovdan je praznik nade, pobede nad smrću i utehe. On podseća na Hristovu božansku prirodu, ali i na to da je On ostao uz nas – kroz veru, kroz Duha Svetog i kroz svaku dobru misao i delo.
U mnogim srpskim mestima danas se održavaju litije, molitve i narodni običaji, jer je ovaj praznik duboko ukorenjen i u narodnoj tradiciji. Beograd, kao grad koji Spasovdan slavi i kao svoju slavu, posebno svečano dočekuje ovaj dan.
Spasovdan je više od crvenog slova – to je dan kada se podsećamo da spasenje nije daleko, da se vera živi i prenosi, i da Gospod nikada ne ostavlja svoj narod.
Zato danas, uz molitvu i mir u srcu, poželimo jedni drugima ono najvažnije:
Spasi, Gospode, narod Tvoj!
