Crkva ga posebno slavi dva puta u godini – 9. oktobra kada se sećamo njegovog upokojenja, i 21. maja – jer na taj dan iz njegovog groba se širi neki čudesni prah, koji leči bolesne, koji je mirisan i lekovit.
Veruje se da na današnji dan ljudi sa sela treba da odmaraju svoju stoku, žene da ne diraju pletivo, makaze, ni igle da ne bi miševi grizli rublje.
U nekim mestima udaraju u ambare da se miševi razlete, a u mnogim krajevima u ove dane počinju svadbe, koje traju po tri dana.
U Srba se često nailazi na tumačenje da je dan posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu prvi kojim – čak i pre dana posvećenog arhangelu Mihailu – počinje miholjsko leto.
U narodu ovaj period često se naziva i sirotinjsko leto jer se verovalo da u oktobru mora da bude desetak lepih dana kako bi i sirotinja stigla da pozavršava poljske poslove na svojim imanjima, nakon što završe nadničarenje, beleži Mile Nedeljković u “Srpskom običajnom kalendaru”.
Uz to, postojao je još jedan “duševni” običaj, kada nije dopuštano da udovičke porodice, ili one bez dovoljno muških ruku, ostanu nezbrinute i sa neubranom letinom.
Tada se priskakalo u pomoć takozvanom milosrdnom mobom.
Ostalo je zabeleženo da su ove mobe bile praznicima i nedeljom, kao i da nije bio greh ako se sirotinji pomaže tokom praznika ili u nedeljni dan odmora
Jovan je bio i sin Zevedejev i ribar na Galilejskom jezeru. Jovan i Jakov su nazvani “Sinovima groma”, prema nadimku koji im je dao Isus kada ih je pozvao za svoje učenike, apostole.
Za Jovana Bogoslova se kaže da je bio omiljen Hristov učenik. Jedini je on, sa Svetom Bogomajkom ostao pod Krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući ga, obećavši da će on čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti je sve do Njenog uspenija.
Kasnije odlazi u Efes, jer silaskom Svetog Duha na apostole, dobi zadatak da tamo širi Božansko Jevanđelje i pođe mu za rukom da preobrati mnogo naroda u hrišćanstvo. Bio je proganjan, ponižavan i mučen. Za vreme koje je proveo u progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes.
Tu je nastavio da prevodi neznabožce u hrišćanstvo.
Poživeo je ovaj ugodnik Božji više od 100 godina. Imao je već više od sto godina kada je zašao je sa svojih 7 učenika iz Efesa i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta. Potom je starac legao u grob i njegovi učenici su ga sahranili.
Vernici su kasnije otvorili Jovanov grob, ali telo nije bilo u njemu. Jedino se, svake godine 21. maja, od njegovog groba dizao neki sitni prah, mirisan i lekovit. Tim prahom narod je lečio mnoge bolesti.
Izvor: Srbija Danas/Srpska istorija
