Jesenja sezona sakupljanja gljiva traje, a manje je poznato da u okolini Valjeva ima tartufa, ali nema mnogo sakupljača podzemnih gljiva. U Jovanji, na samo nekoliko kilometara od grada, porodica Mijailović deceniju i po bavi se sakupljanjem tartufa, i namerava da razvija tartufarski turizam, što je u valjevskom kraju novina.
U potragu za tartufima novinarsku ekipu poveli su Delimir Mijailović, njegov sin Vasilije i Bela, rase lagoto romanjolo, istančanog njuha za tartufe. Dresurom pasa za ovaj posao Delimir je počeo da se bavi pre 16 godina, a prve tartufe u šumi nadomak manastira Jovanja i njihove kuće pronašao je dve godine kasnije.
„Sezona, faktički, ovde traje celu godinu. Ali crni letnji tartufi negde od maja, pa se nastavlja sezona jesenjih, zimskih. Trenutno je aktuelna sezona belog tartufa. Ovde nije neko stanište prebogato, ali uvek može da se nađe tartufa za naše potrebe. Pored šetnje i pronalaženja, mi ga i konzumiramo, tako da smo zaokružili sve“, navodi Delimir Mijailović, tartufar iz Valjeva.
U prirodi sa roditeljima, koji su posvećeni sakupljanju šumskih plodova, odrasta Vasilije. Nisu mu strani ni latinski nazivi tartufa.
„Ovo je svinjski tartuf, oni malo čudno mirišu i druge su boje za razliku od ovih tartufa crnih. Ovo je ulcinatum, kao i ovaj i ovaj, to su ulcinatumi. Ovaj je mesencerijum, mi ga ovde zovemo naftaš“, pokazuje Vasilije Mijailović.
Odgovoran odnos prema prirodi neophodan je u sakupljanju tartufa, naglašava Delimir. Ipak, cena ovih gljiva, od 50 do 80 evra po kilogramu, motiv je brojnim, ali nedovoljno edukovanim sakupljačima.
„Mnogi novi tartufari upropašćavaju staništa grabuljanjem. Kreću da vade i da traže tartufe kad nije vreme, mnogo ranije, nego što počinje sezona, samim tim upropašćavaju staništa. Same vremenske prilike i klima se promenila, i ona utiče. Priroda se bori koliko god može, a ljudi doprinose da to što više osiromaše“, ističe Delimir Mijailović, tartufar iz Valjeva.
Porodica Mijailović ima sertifikat i dozvolu za sakupljanje tartufa, ali i ideju da razvija tartufarski turizam – jednodnevni izlet sa neizostavnom degustacijom delikatesa.
„Ljudi koji vole šetnju, prirodu, šumu ne moraju da idu nigde dalje odavde, da dođu kod nas, da obiđu našu Srbiju, da se posluže, da probaju tartufe, koje neće probati nigde osim u nekim ekskluzivnim restoranima. Znači, da najbolje od nas, najbolje iz prirode da se proba, vidi i doživi. Najbolje je u tom svežem obliku, da se ne obrađuju termički, na testenine, na razne vrste sireva, na kajganu, sa medom, na što jednostavniji način da se taj njihov miris može osetiti“, objašnjava Biljana Mijailović iz Valjeva.
„Samim tim što su jako zdravi i lekoviti sve prednosti su najbolje iskorišćene tako“, dodaje.
Tartufarski turizam u okolini Valjeva u povoju je, ali nesumnjiv je potencijal za njegov razvoj.
espreso/RTS/Slađana Vasiljević
