Jedna grupa prosvetnih radnika koji ne rade tvrdi da opada elan i osipa se broj zagovornika daljeg bunta neodržavanjem časova, dok su drugi stava da su „džabe krečili” ako sada odustanu od bojkota nastave.
U krugovima prosvetnih radnika koji nezadovoljstvo već polovinu drugog polugodišta iskazuju bojktovanjem nastave ovih dana uveliko se raspravlja o tome da li je došlo vreme da se obustavi obustava nastave, to jest da se učenici i nastavnici vrate u učionice, ili da se protesti radikalizuju. Debata vri. Sučeljavaju se tvrdnje dela pobunjene prosvete da opada elan i osipa se broj zagovornika daljeg bunta neodržavanjem časova, s komentarima da izlaženje ide brže nego ulaženje u obustavu nastave i da ako sada odustanu od bojkota „džabe su krečili”, odnosno da će pobuna biti obesmišljena ako bude završena bez ispunjenih zahteva. Deo prosvetara iz redova pobunjenih već je odlučio da od ponedeljka izađe iz protesta i uđe u učionice. Nezvanično, za naš list je potvrđeno da se škole u Čačku, gradu koji je jedan od glavnih žarišta pobune, nakon devet nedelja obustave vraćaju nastavi, doduše u zakonskom štrajku sa časovima skraćenim na 30 minuta.
Neki prosvetni radnici u različitim gradovima su tome već pribegli, a neki su požurili i da nadoknade propuštene časove, dok deo nastavnika ne namerava da nadomesti časove koje u znak protesta nisu održali i time đake koji su zbog obustave rada škola bili na prinudnom raspustu mesecima odjednom preoptereti. Kolebanje u redovima pobunjenog dela prosvete je uzelo maha. Ima profesora i učitelja koji priznaju da im sve teže padaju i razgovori s roditeljima učenika, naročito u školama u kojima su kolektivi podeljeni, gde deo nastavnog kadra drži nastavu a drugi deo ne drži časove. Podrška roditelja učenika prosvetarima u „blokadi” donekle jenjava, a praktično nestaje u situacijama u kojima se roditeljima čini da su nastavnici, kojima je bilo u redu da deca kontinuirano nedeljama i mesecima izostaju s nastave, od trenutka kada su ostali bez plate naprasno promenili stav, vratili se u učionice opteretili đake pretčasima, produžavanjem nastave i dodatnim radom, kao da su učenici „glavni krivci” a ne „taoci” ogromnog broja neodržanih časova.
Đacima je potreban period privikavanja nakon prekinute nastave i ne mogu odjednom da imaju osam ili devet časova dnevno, ukazao je Dragan Filipović, načelnik Školske uprave Beograd govoreći za RTS. Istakao je i da je većina škola dostavila planove nadoknade, ali da nisu sve. O tome kako i do kada planiraju da nadomeste nastavne dane koje su u februaru proveli u obustavi, beogradsku školsku upravu obavestilo je 72 odsto osnovnih i 33 odsto srednjih škola. Planove nadoknade, kako je rekao Filipović, nisu dostavile škole koje „još ne mogu da se organizuju” a do 20 škola je već nadoknadilo časove koji nisu održani u februaru. Škole su predložile više opcija za nadoknadu nastave među kojima su radne subote, veći broj skraćenih časova ali i produžetak školske godine. Filipović je istakao i da su se roditelji učenika već žalili da deca dolaze umorna iz škole i da se mora razmišljati o opterećenju učenika uzimajući u obzir specifičnosti svake škole, odnosno svakog razreda. Preporučio je nastavnicima da okrenu planiranju nastave u skladu sa propisanim ishodima nastave i učenja, to jest onim što je zaista najvažnije i najbitnije do kraja školske godine.
Pobunjeni prosvetni radnici okupljeni u različitim neformalnim grupama koje su formirane u jeku aktuelnih blokada i juče su održali protestni skup ispred Ministarstva prosvete a zatim i šetnju do sedišta sva četiri reprezentativna sindikata u prosveti, jer smatraju da ne predstavljaju članstvo i da nisu glasnogovornici prosvetnog esnafa i pritom traže da se i zvanično preispita reprezentativnost ovih sindikalnih organizacija čije dogovore s predstavnicima izvršne vlasti, kako kažu, ne smatraju ni moralnim ni legitimnim.
Poslednji dopis s više instance direktorima škola kojim se traži da preciziraju kako će i do kada nadoknaditi časove „da bi se neodložno razmotrile mogućnosti i načini za obezbeđivanje obrazovanja učenicima osnovne i srednje škole i završetak započetog razreda”, deo nastavnika tumači kao novu pretnju. Između redova oni čitaju da će „dobiti otkaze”. Iako nastavnika nema dovoljno i u preduniverzitetskom školstvu nedostaje stručan kadar, deo pobunjenih prosvetara uveren je da je vlast spremna i na to da onima koji su u blokadi nađe nestručne zamene samo da bi se održao privid obrazovanja koje funkcioniše bez obzira na kvalitet.
Zvanično, i dalje pet odsto škola bez nastave.
Dopis u kome se od direktora traži da obaveste nadležne školske uprave da li će i kojom dinamikom obezbediti redovan rad u punom kapacitetu ili u skladu sa zakonitim štrajkom, poslat je samo školama koje su u protivzakonitoj obustavi rada, napominju za „Politiku” u Ministarstvu prosvete, ali ne preciziraju koji je to broj škola i ne odgovaraju na naše pitanje koji je ukupan broj prosvetnih radnika kojima je u februaru smanjena plata. Odluka o tome da li će se produžiti ili ne školska godina, kažu, biće doneta u narednom periodu.
– Podaci koje dobijamo od školskih uprava pokazuju da je pet odsto osnovnih i srednjih škola u potpunoj obustavi. Broj zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, prema portalu otvorenih podataka, je 100.454. U 48 odsto osnovnih i srednjih škola nastava se redovno ostvaruje, dok u 47 odsto škola radi deo nastavnika ili časovi traju 30 minuta. U pet odsto škola je potpuna obustava nastave, među kojima je više srednjih škola – navode u resornom ministarstvu.
Ističu i da je na osnovu plana nastave i učenja definisan broj časova za svaki predmet i razred, koji je neophodno realizovati, da je broj nastavnih dana i nedelja definisan pravilnikom, a da je direktor odgovoran za zakonitost rada škola i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada.
politika.rs
