Dozvolu za obavljanje testiranja dobilo 27 privatnih laboratorija u Srbiji

       

Privatne laboratorije od ponedeljka mogu da rade serološke testove na virus SARS-KOV-2, ali je u pojedinim klinikama ova analiza i do četiri puta skuplja nego u državnim laboratorijama.

U Ministarstvu zdravlja, dozvolu za serološka ispitivanja na kovid dobilo je 27 privatnih laboratorija u Srbiji.

Kada je državnim laboratorijama, zapravo u svim kovid-ambulantama i zavodima za javno zdravlje, od 1. jula omogućena ova vrsta testiranja na lični zahtev, propisana je i jedinstvena cena od 1.200 dinara. Serološko testiranje bilo je skuplje jedino u Institutu za primenu nuklearne energije (INEP), koji analizu na antitela SARS-KOV-2 naplaćuje 3.000 dinara, i to opravdava činjenicom da primenjuje nešto drugačije testove nego ostale državne laboratorije. Privatnici, međutim, samostalno određuju cenu serološkog testa, pa je “razrezao” ko je koliko hteo, a razlika je tek u nekoliko stotina dinara.

U jednoj od najvećih beogradskih privatnih medicinskih ustanova, serološki test košta 3.900 dinara. To što je cena više nego trostruko veća nego u državnim laboratorijama objašnjavaju time da rade “antigensko testiranje”.

U drugoj, takođe velikoj beogradskoj privatnoj klinici, serološki test još je skuplji – 4.500 dinara. Oni rade test na oba antigena i na Igg, koja pokazuju da li je osoba bila u kontaktu sa virusom i ima imunitet, i Igm antitela, čije prisustvo u krvi ukazuje na aktivnu infekciju.

Za razliku od PCR testova koji se jedino smatraju validnim u detekciji virusa SARS-KOV-2 i indikovani su kod osoba sa kliničkom slikom bolesti, serološko testiranje je više u domenu – radoznalosti. Naravno, osim kada se radi za potrebe studija tokom kojih se prikupljaju saznanja o još nedovoljno poznatom virusu korona.

Jer, ako se serološkim testom traže Igm antitela kao dokaz akutne infekcije, čak i kada se nađu, mora naknadno da se radi i PCR test. A, ako se traže Igg tela, kao dokaz da je kovid 19 preležan i da je ta osoba stekla imunitet na ovu zarazu, opet se ne dobija “jasna” slika – naučnici još nisu objasnili ni zašto neki pacijenti posle preležanog kovida nemaju antitela, niti koliko su i do kada zaštićeni oni koji ih imaju u krvi.

Na prvih 1.000 testiranih u Srbiji u okviru pilot-projekta pred nacionalnu studiju, pokazalo se da imunitet ima 6,4 odsto populacije, što odgovara broju od oko 448.000 ljudi. “Skor” nije mnogo bolji čak ni u Švedskoj koja je od početka primenjivala strategiju sticanja imuniteta krda, a još je daleko od prokuženosti od 60 odsto populacije, što bi bila donja i najtanja kolektivna brana od virusa.

Da nije mnogo pametno da se oslanjamo na kolektivni imunitet, upozorili su i članovi Kriznog štaba, profesor dr Mijomir Pelemiš, infektolog, i dr Srđan Janković, imunolog.

– Kolektivni imunitet je poželjan, ali u ovoj situaciji očigledno nije rešenje. Oslanjanje na njega je rizično, jer nije moguće oceniti kako će se virus manifestovati kod svakog pojedinca, kao što se ne može ni utvrditi koliko dugo se zadržava u organizmu nakon ozdravljenja – kaže prof. Pelemiš.

Iako kaže da je logično bilo očekivati da će se graditi kolektivni imunitet, dr Srđan Janković navodi da ne znamo u kojoj meri se na to možemo osloniti.

– A čim to ne možemo da kažemo, to znači da se na to ne možemo osloniti – izričit je dr Janković.

Izvor: Srbija Danas/Novosti

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments