Koliko je štetan jedan od osnovnih začina u našoj kuhinji, sveprisutna so, i to ako se konzumira u velikim količinama, najbolje ilustruje podatak, koji je dala Svetska zdravstvena organizacija.
SZO je, naime, upozorila da skoro dva miliona smrtnih slučajeva u svetu svake godine izaziva prekomerno konzumiranje soli.
Kako od natrijuma stradaju bubrezi, koja vrsta soli je najgora i kako da je izbegnemo u pripremi jela?
„So je veoma važan elemenat za funkcionisanje našeg organizma i ima veliki uticaj na raspodelu vode u ćelijama i međućelijskom prostoru i u krvnim sudovima. Međutim, ono što je glavno u našem životui uopšte u prirodi to je ta umerenost. Znači, ako je preterano unosimo onda nije dobro“, naveo je nefrolog dr Zoran Kovačević za TV Prva.
Dodao je kako je so veoma bitna za funkcionisanje nervnog, pogotovu mišićnog sistema i u raspodeli vode u organizmu ali da je uzimanje u velikim količinama veoma štetno.
On je naveo podatak da je pre 15 godina objavljeno u medicinskom časopisu da je forimirana vojska i regrutovani su mladići iz sela gde soli ima u malim količinama i teško se dolazi do nje.
Kada su došli u vojsku, počeli su da se hrane iz kuhinje gde se jela redovno sole i posle tri, četiri meseca 70 odsto tih mladića je dobilo povišeni krvni pritisak jer su imali, za njihov način života, enormno veći unos soli.
Nutricionistkinja Nađa Radonjić precizirala je da naš organizam sam stvara toleranciju na so.
„Ono na šta možete da utičete u svojoj kući, pogotovu majke i žene koje kuvaju, je da smanjite dodavanje soli jelima jer ćete na taj način deci obezbediti u budućnosti da nemaju problem. Ako naviknete organizam na određnu količinu soli, on će tražiti tu količinu. Zato je veoma važno da od rane dobi naviknemo organizam na manje količine“, kazala je Radonjićeva.
Ona je objasnila koje su preporučljive količine soli.
„Do pet grama dnevno je dovoljno za oba pola, za decu ne više od dva grama, ali treba biti pažljiv. Uvek mislimo na kafenu kašičicu, ali najopasnije su soli koje su skrivene, na primer u nekim namirnicama u kojima ih ne očekujete, kakvi su gazirani napici. I oni mogu da se svrstaju u izvor natrijuma. Takođe, ne bi trebalo dosoljavati hranu na stolu. Isto tako, i u avokadu postoji povišena količina soli“, navela je primere nutricionistkinja.
Kuvar Bojan Stanimirović je, uz napomenu da je hrana bez soli, zaista, bljutava, naveo da treba razlikovati soli koje koristimo.
„Načešće je to ona jodirana, koju možemo da kupimo u prodavnici. Tu je i morska so, a ima i ona industrijska, koja se najčešće stavlja u grickalice. To su natrijumove soli, koje utiču jako štetno na naše zdravlje“, istakao je Stanimirović i posavetovao da se umesto soli koristi alternativa.
„To su kiseline, da li nekoliko kapi više limuna ili sirćeta, nije presudno, dobićemo bolji ukus. Može i ljuto, i biber, to će obogatiti ukus“, savetovao je on.
penzionisani.biz.portal
