Pre tačno 26 godina se nad srpskim nebom nadvio crni oblak, koji je označio stradanje, tugu i bol za srpski narod. Zvuk sirena obeležio je početak NATO bombardovanja i stradanja ljudi. Zločin nad srpskim narodom, koji nikada ne sme da se zaboravi.
Bombardovanje je trajalo 78 dana, a završetak istog je objavljen 10. juna. Oštećene su škole, zdravstvene ustanove, crkve, mostovi, infrastrukturni objekti….
Bez ikakvog osnova, stradalo je 2.500 civila, od toga 89 dece, kao i 1.031 pripadnika vojske. Broj povređenih je premašio 12.000. Simbol nevinog stradanja, bila je Milica Rakić koju je geler usmrtio dok je bila na noši.
Za vreme napada, stradali su mnogi važni objekti u našem gradu. Kroz svega par dana Novi Sad je izgubio vezu sa sremskom stranom Dunava. Varadinski most srušen je 1. aprila. Dva dana kasnije Most slobode je bombardovan, a tom prilikom ranjeno je sedmoro ljudi koji su se zatekli na njemu. Žeželjev most pao je 26. aprila, kada je pogođen sa 6 razornih projektila. Pad ovog mosta bio je udarac i na psihičkom nivou. Pošto je prethodno bombardovan u čak 4 akcije, a pogođen najmanje 15 puta, most koji je nosio ime Branka Žeželja postao je simbol snage i odlučnosti Novosađana da se ne mire sa nepravdom koja im se svakodnevno nanosi.
Nisu samo zdanja od strateškog značaja bila mete NATO zločinaca, sramotno i neljudski vojnici ovog pakta projektilima su gađali i civilne građevine. Na Đurđevdan 1999. godine pravim čudom je izbegnuta velika tragedija, kada su na Detelinari 4 projektila bez krova nad glavom ostavila čak 80 porodica. U ovom napadu 40 ljudi je lakše povređeno. Krajem maja bomba je pala i u centar Sremske Kamenice kada je pogođena porodična kuća, a oštećeno još nekoliko susednih objekata.
nsuzivo.rs/M.L.
