Episkop nemački Grigorije je pre nekoliko godina, na praznik Svetog Vasilija Ostroškog, skrenuo pažnju roditeljima da paze šta im deca rade i u kakve ljude izrastaju kad su ih naučili da pucaju, skrenuvši im pažnju da pucanje nikako nije srpski običaj kao što to generacije uče.
„Dakle roditelji, umesto da pričamo o Svetom Vasiliju ja moram da smirujem vašu decu koju ste naučili da pucaju a niste ih naučili ništa drugo. One šatordžije i kafanidžije tamo, oni su najvažniji danas izgleda? Jel to najvažnije? Hoćemo sad da izbacimo i šator i kafane i piće? Hoćemo li tako da slavimo slavu? I pop je kriv! I ja sam kriv! Ne smemo da pustimo da bude išta važnije od Svetog Vasilija danas. A mi puštamo. Mi smo postali nesposoban narod. Nesposoban narod za život i zato svako može da nas gazi i da nam uzima ono što je naše. A kamo li da mi nešto osvojimo i da mi nešto zadobijemo.
Treba da budemo ozbiljni i odgovorni. Da se molimo Bogu i da se bojimo Boga i da volimo jedan drugoga. A voleti jedan drugoga znači paziti na drugoga, a ne gledati da drugoga očepiš, da ga oštetiš, da mu o glavu radiš – to smo naučili od Turaka! I mnogo turskog i balijskog ima među nama. Mi ćemo reći kako smo mi Srbi, kako se nismo poturčili! Mnogi bi se danas poturčili kad bi im ko ponudio. A turčimo se tako kad ne živimo kako se pravoslavno i hrišćanski živi. Pijemo kave i ogovaramo jedan drugoga i radimo o glavi jedan drugome – zar to nije turski običaj?!
A naš običaj, naše predanje sveto je da pomogneš drugome jer kad drugome pomažeš sebi pomažeš! Kad drugoga voliš sebi dobro činiš! Kad na drugog paziš na sebe paziš brate, sestro! To je život hrišćanski, ništa drugo i ništa više od toga! Da se bojiš Boga, da voliš Boga i da voliš bližnjeg svoga – to nas je učio Sveti Vasilije! A nije nas učio da pijemo, da psujemo, da lažemo, da krademo, da otimamo, da ne znamo ništa pod milim Bogom od onoga što su nam ostavili Sveti preci naši“.
espreso.rs
